Прочитај ми чланак
(Новости)
У старој и оштећеној кући у Нишу, Доротеја Митић живи са оцем, братом, бабом, дедом и двојицом стричева. Мајка је оставила док је била на операционом столу. Рођена без једне коморе мора трећи пут на операцију срца.
Трогодишњу Доротеју и њеног тада двомесечног брата Вељка мајка је оставила док су јој лекари Института за мајку и дете “Др Вукан Чупић” на операцином столу исправљали урођену срчану ману. Ова златокоса девојчица које је рођена без једне коморе мора по трећи пут на операцију срца да би могла нормално да живи и расте.
Реч нормално у њеном случају, ипак, треба узети са резервом, јер живи без мајке, у старој и клизиштем оштећеној кући у Мрамору са оцем Марком, малим Вељком, бабом Милицом, дедом Душаном и двојицом стричева, Дарком и Милошем. Једини сталан извор прихода је социјална помоћ од 12 хиљада динара и повремени сезонски послови мушких чланова породице.
Једини коју су до сада помогли Митићима су надлежни из градске општине Палилула. Председник општине Бобан Џунић обезбедио им је пакете са храном а спреман је и да помогне око организације пута до Београда.
– Нисам могао ни санитет да добијем када сам возио Доротеју на операције. Говорили су ми да дају само деци која су болесна од канцера. Не могу да схватим да може нешто бити прече од здравље деце, каже Марко, који још не прима ни дечји додатак. – Рекли су ми да морам окончати бракоразводну парницу.
Од свих невоља које су снашле Милицу и Душана највише их је погодила болест унуке Доротеје. Материјално урушавање породице због губитка посла у “Нитексу” некако су преживели. Носе се некако и са делимичном парализом најмлађег сина Милоша, па и са сталном претњом од клизишта које је од њиховог ионако неусловног дома удаљено тек десетак метара.
– Она је моја душа, моја мила девојчица. После три сина, прави је благослов имати унуку и учинићемо све да нам буде здрава и срећна, заблиста бака Милица док прича о својој љубимици.
Животне недаће оставиле су физичке трагове на овој жени која ноћима не спава и брине о унучићима. Доротеји тачно у одређено време мора давати лекове. По препоруци лекара раствори их прво у шприцу па онда уз неку песмицу и причу даје Доротеји да попије.
– Спавам обучена већ годину дана. Све се бојим да ме не савлада умор и пропустим да дам терапију. И Вељко је још беба, тек ће крајем месеца напунити годину дана. Као да знају да су сирочићи без мајке па су мирни и послушни. Једино ми се срце цепа када ме Доротеја пита за мајку. Шта да јој причам?
Лагали смо је да се разболела и отишла у болницу. Сваки дан је тражила да је водимо код лекара све се надајући да ће срести мајку.
И самохрани отац Марко признаје да би без помоћи своје мајке био беспомоћан да одгаја децу. Труди се да заради, не бира посао.
– Кад би сви били поштени и платили ми то што зарадим него свако гледа да закине. Не отимају од мене, већ од ове дечице, али не можеш то увек објашњавати, прича Марко.
Он се тешко помирио са чињеницом да је супруга имала љубавну аферу док је са дететом била на лечење у Београду.
– И деца и ја то нисмо заслужили али живот иде даље. Сада ми је само циљ да Доротеа лепо поднесе катетаризацију која је увод за трећу операцију срца.
Митићи не моле и не кукају већ достојанствено подносе то што их је снашло. Половину социјалне помоћи дају за лекове иако Доротеа има здравствено осигурање, плаћају и друге лекарске интеревенције.
