Прочитај ми чланак
Србија више не представља проблем за Албанију, пише данас бечки лист „Стандард“ наводећи да Тирана много више страхује да би Грчка могла да блокира њен пут ка Европској унији.
Када су се прошле недеље у Тирани састали премијери Србије, Македоније, Косова и Албаније, албански премијер Еди Рама је упутио оштре речи на адресу Атине затраживши нове преговоре о још увек нерешеним поморским границама измедју два суседа.
„Нисмо спремни да одбацимо националне интересе у име добросуседских односа. Ми нисмо обећали да ћемо затворити очи пред тим“, поручио је Рама тада, подсећа бечки лист.
Уследио је нарочито оштар одговор Грчке – „Политичко руководство нашег пријатељског суседа застрањује речима и делима сваки дан све више“, рекао је портпарол грчког министарства спољних послова додавши да је „повратак логици и поштовање медјународног права је најсигурнији пут за европску перспективу Албаније“.
Све ово доприноси бојазни Тиране да би Грчка могла да блокира Албанију на њеном европском путу баш као што то чини Македонији те да би Атина подржала приступне преговоре са Албанијом само у случају решених поморских граница.
Улог је, при томе, велик: резерве нафте у Јонском мору, наводи аустријски лист и додаје да се грчко-албански спор заоштрава већ неко време.
Пре три недеље албанско министарство спољних послова је упозорило Грчку да не ради истраживања у зонама Јонског мора за које није јасно да ли припадају Грчкој или Албанији, а Тирана тврди да су то албанске терироторијалне воде.
Лист подсећа да је шеф грчке дипломатије Никос Коцијас бојкотовао скуп министара региона 22. маја у Тирани.
Албанија сада тражи од Грчке да јој покаже географске карте за планирано истраживање. Грчка и Албанија су 2009. године постигле споразум о утврдјивању поморске границе, али су се тада опозициони а данас владајући социјалисти Едија Раме, обратили Уставном суду који је договор 2010. прогласио за неважећи.
Са друге стране, Грчка тражи заштиту гробаља на југу Албаније за грчке војнике који су погинули у рату против Италијана. Споразум о тим гробљима Албанија никад није применила.
Званично, Грчка и Албанија су још увек у рату, на основу грчког закона из 1940. године који никад није поништен, наводи „Стандард“.
Такође из Другог светског рата, потиче још један спор. Наиме, албанска етничка група Чами која је пред крај рата протерана из Грчке због наводе колаборације са нацистима и италијанским фашитима, сада тражи враћање грчког држављанства и земље.
Имајући у виду да Грчка блокира приступање Македоније НАТО због спора око имена, као и да је једна од пет чланица ЕУ које нису признале Косово, из албанске перспективе Грчка као јужни сусед не води активну добросуседску политику на Балкану, већ користи вето за сопствене интересе, наводи „Стандард“.
Између Албаније и Србије у медјувремену дошло је до напретка у односима а посета српског премијера Александра Вучића протекла је позитивно, оцењује лист.
Вучић и Рама могли би убудуће да функционишу као водећи двојац на Балкану, при чему би Рама више могао да изгуби кад се појави са Вучићем, него обрнуто, каже албански аналитичар Ремзи Лани за бечки лист.
(Танјуг)
