Прочитај ми чланак
Средњој школи су потребни нови уџбеници историје Русије који би били написани по јединственој концепцији и у којима би била показана узајмна повезаност свих етапа развоја земље.
Ово је председник Руске Федерације ,Владимир Владинирович Путин, изјавио на седници Савета за међунационалне односе која је ових дана одржана у Јеврејском музеју и Центру за толерантност у Москви, преносе руски медији.
Јединствена концепција непрекинуте руске иторије
„Предстоји нам да размислимо о јединственим уџбеницима историје за средње школе намењене различитим узрастима , али састављене у оквиру јдинствене концепције, у окивру јединствене логике непрекидне руске историје .Узајмна повезаност свих етапа, уважавања свих страница наше прошлости.И коначно, неопходно је на свим конкретним примерима показати да је судбина Русије саздана јединством разних народа , традиција и култура.
Уџбеници исторје морају бити написани на добром руском језику и без двојаких тумачења
Подвлчим да школски уџбеници морају бити написани на добром руском језику и не смеју имати унутрашњих проитивуречности, нити двојака тумачења . То треба да буде општи обавезујући стандард за све наставне материјале“, нгласио је руски председник.
По његовом мишљењу у стварање општеруског уџбеника историја треба да се укључе не само Министарство образовања и науке и Руска акдемија наука, него и два најстарија руска друштвена удружења –Историјско и Војно-историјско друштво.
Незаменљива улога школе у формиарњу међусбних односа припадника различитих нациналности
Владимир Путин је посебно акцентовао да школа игра важну и незаменљиву улогу у формирању међусобних односа људи различитих националности.“То је систематски,комплесни и ставралачки рад и он треба да одговари и интерсима деце и њиховим захтеваима у савременим друштвеним реалијама“прецизорао је преседник РФ.
Часови историје да буду часови истине
Раније су са иницијативом да се смањи број уџбеника из историје и створи јединствени принцип и становиште иступали представници владајуће „Једиднствене Русије „.Председник одбора Државне думе Сергеј Попов је изјавио да „часови историје морају бити часови истине,и да се не може толерисати ситуација да имамо чак 40 уџбеника историје.Како је рекао Попов , у оквиру „патриотске платфиорме „ владајућа руска партија ће разрадити то питање „ како би уџбеници историје били мксимално истинити, и одговарали захтевима и интересима које пред њих друштво поствља.“
И премијер Медведев и министар културе Медински за једнствени уџбеник историје
О неоходности да се уради јединствени уџбеник националне историје за средње школе све време говоре премијер Дмитриј Медведев и миниатар културе Владимир Медински.Премијер је приметио да због различитог третирања истих догађаја у уџбенициам, у главама ученика ствара збрка.
Подршка историчара и јавности
О иницјативи рског председника за стварање јединственог уџбеника националне историје за средње школе, најпре су се огласили историчари. Они на страниацма руских медија и на својим блоговима подржавају овај предлог подсећајући да се последњих 20 година на главе ученика обрушила огромна количина уџбеника историје – те историје Русије, па историја Старог света,средњег века, нових и најновијих времена, -што није дало никавих коринсих резулата , него је само уносило хаос у свест ђака.
И заиста, подсећају руски историчари,90-их година промовисана је доктрина по којој је испадало да што је већи број уџбеника , то је све боље и боље , а ђаци ће се већ сами снаћи које уџбенике да одаберу,јер је то њихово неотуђиво, тек стечено право које им је извојевала полтичка елита милошћу својих америчких старатеља у пост- совејтоској, демократској ери.
Шта се све скривало иза демагошке галаме
Иза такве демагошке галаме скривало се неколико мање -више успешно маскираних циљева и намера.На првом месту је она примитвно похлепна нзајажљивост :велики број уџбеника доноси и већи новац.
Издавање уџбеника „по захтеву ђачког тржишта „ је тако постао велики бизнис , уџбеници историје су постајали потрошака корпа, а ђачка торба , као матлте не и цела држава Русија која се сва преупстила западним усрећитељима , претварала се у потрошачку корпу.Никоме међутим није сметало што је научна заснованост и методичко- дидактичка структура уџбеника историје била чак испод нивоа Мртвог мора!
Систематско заглупљивање ђака
Други историчари пак у први план истичу намере да се , грубо говорећи, оваквим квантитеом , а посебно квалитетом уџбеника историје заглупњују иначе по рођењу паметне ђачке главе руских школараца, да се у њима створи што већи хаос, јер како то могу ученици петог или петог азреда, једнасетогодшњаци или годину дана старији ђаци да сами одаберу одговарајуће уџбенике, а уколико то сами не учине ,умсто њих ће избор извршити наставници, који , као што се зна , нису увек квалификовани професоналци, а савест педагога и васпитача неретко застане пред примаљивимна понудама издавача које пре свега интересује тираж и добит.
Знају шта је „Бородонски хлеб“, док за „Бородинску битку „ никад нису чули !
Резултат је-хаос! Тако имамо ученике који знају шта је то „Бородински хлеб“, а за „Бородинску бтку „ их не питајте, јер појма о њој немају, јада се један наставик историје из унутрашњости Русије.
Трећи узрок ниског научног и дидактичког нивоа тих бројних уџбеника историје потицао је отуда што је већина од њих била написана и штампана о новцу западних „добротвора „ и њихових фондова.И у виду општечоваечнаксих врендости подметали су се туђи узори и интерпретција историјских збивања које ничег заједничког нису имале са традиционалним руским вредностима , идеалима социјлне правде , чашћу и дотојанством, здрављу, непркекинутој борби за слободу народа и државни суверинитет. Уместо тога говрило се а и афирмисао се индивидулаизам, тржиште, права човека, али не и принципи међународног права.
Покољење које лоше зна историју своје отаџбине
Као резултат такве 20 -годишње педагошке праксе одрасло је једно покољење које не само што лоше познаје историју свог народа и своје земље, него се чак и одриче патриотизма!
А патриотизм, љубав према свом наорду и отаџбини је најважнија васпитна фунцкија школе!
У јапанским уџбеницима историје се изричито и каже да је главни циљ наставе историје у школама васпитање патриотизма, уважавања и пноса према својој домовини.
У Русији се пуне две деценије одигравало нешто сасвим супротно томе.
Један уџбеник, то није лоше, али је главно-ко ће га писати
Историчари и наставници историје , писци и други јавни радници који су се одмах преко медија укључили у ову проблематику , углавном су сагласни да један уџбеник историје може бити сасвим довољан, али ће све зависити од тога ко ће га написати.Ако тај посао буде и даље поверен ауторима који су се у протеклих 20 година утркивали како ће се додворити западним политичарима и научницима и по њиховим“обавзеним упутвима „ кројили и прекрајали уџбенике националне историје Русије, онда можемо очекивати да ће тај , макар био један једин уџбеник Велики отаџбински рат и даље третирати са немачке , губтиничке, а не са руске, победничке тачке гледишта,- упозоравају неки наствници историје.
А и таквих писаца уџбеника историје је било који су за своја „открића“ и упорност на минимилизацији совјетског одлучујућег доприноса у победи над фашизмом у Другом свтеском рату и прешли преко огромних жртава које је поднео Совјетески Савез и његови народи, и за то били одликовани од стране запданх валда ордењима и медаљама.
Сасвим ће бити другачија ситуацој ако уџбенике историје буду писали високи професионалци,стручњаци са развијеном државотворном одговроношћу према Русији и њеном народу, сагаласни су историчари, који су се одазвали поводом ове Путинове иницијативе.
Они посебно иситчу као веома значајну сугестију председникса РФ да у уџбенику истороје морају бити представљени сви периоди руске историје. У томе није грех, подсећају историчари , угледати се на Французе у чијим су уџбеницима историје достојно зступљени и Робеспјер и Наполенон Бонапарта, али и Наполеон III и де Гол. То значи да се по принципма историјске праведности, обради период совјетске власти, а не да се извитоперује чињенице и та цела епоха третира као тотална владавина зла,какво је било преовлђујуће становиште у уџбеницима историје насталим у протекле две деценије, закључује један историчар.
Бранко Ракочевић
