Подешавања / Settings

Пријатељским братским вековним везама Срба и Руса бавили су се многи аутори, али та тема ни издалека није исцрпљена. Поготово ако имамо у виду период наше комунистичке историје, када се та тема свесно гурала под тепих. На жалост, по том питању ни евроунијатска Србија не заостаје пуно за Титовом Југославијом.

Британски историчар Сајмон Себаг Монтефјоре објавио је нову књигу о руским царевима, у којој владаре династије Романов представља као деспоте “жедне крви”.

Нова анализа рукописа указује да је монархова смрт инсценирана, да би могао да се повуче и окајава грехе као свети старац.

Британци, Американци и Французи су 1918. ударили на Русију код Мурманска, а потукла их је Црвена армија.

Мислим да је главни узрок руских пораза – у инертности елита, у њиховом „ништа не желим и ништа не могу“, једноставно – у усредсређености на лично богаћење.

Ствара се чудовишна глобалистичка цивилизација по мери изопаченог морала, без квасца вечног смисла људског живота. Таква цивилизација, све док је у супротности са васкрслим Христом и његовом благом науком, не може преживети.

Ана Јакшић, кћи српског војводе Стефана Јакшића и унука војводе Јакше Брежичића, изданак је племићке породице, радо опеване у народним епским песмама покосовског циклуса.

Средњој школи су потребни нови уџбеници историје Русије који би били написани по јединственој концепцији и у којима би била показана узајмна повезаност свих етапа развоја земље.