Прочитај ми чланак

Пучистички Кијев и проруски федералисти – дан пре референдума (Анализа)

0

ukrajina pucisti u kijevu 8377

Дан пред референдум из Кијева поручују: „Глас за отцепљење био би глас за катастрофу, понор у бездан“.

Као и у случају референдума на Криму који је одржан у марту, неизабране пучистичке власти у Кијеву од почетка тврде како неће да признају легитимитет најављених референдума у источним украјинским регионима Доњецк и Луганск, који би се требали одржати сутра.

Но, из Кијева данас очигледно – упркос чињеници да не признају референдуме – сугеришу становницима да гласају против отцепљења источних региона од Украјине. Пучистички председник, постављен након државног удара у Кијеву, Александар Турчинов, рекао је како би глас „ЗА“ био катастрофа.

Турчинов позива на преговоре са локалним представницима по питању веће аутономије за источне регије, но у исто време истиче како наоружани побуњеници, које назива терористима, не могу бити део тих преговора.

Подсетимо, на такве преговоре позвао је и руски председник Владимир Путин јавно поручивши антипучистичким снагама на истоку земље да не одржавају референдум сутра, тј да га „одложе до даљњег“. Но, побуњеници су се ипак оглушили на захтев Москве те истичу како ће референдум сутра бити спроведен.

О легитимитету референдума би се свакако дало да говори, но чињеница јесте како ни власт у Кијеву нема демократски легитимитет. Сутрашњи референдум, ако буде спроведен коректно, ипак ће у овој хаотичној ситуацији рефлектовати вољу народа. Шта ће народ на крају да одлучи, тешко је рећи. Једна ствар је сигурна, дефинитивно се не очекује да ће за раскидање односа с Кијевом гласати огромна већина, као на Криму, где је чак 97% одабрало одвајање од Украјине и припојење Руској Федерацији.

Надаље, ови референдуми у Луганску и Доњецку, регионима које су се прогласиле „Народну Републику“, свакако неће окончати кризу – као што је референдумом окончана криза на Криму (захваљујући присутности руске војске), већ би управо спровођењем референдума могло доћи до знатно веће ескалације, па и до грађанског рата.

Дакако, антипучисти на истоку тврде како је рат већ почео и те како су референдуми заправо једина могућност „заустављања сукоба“. Но, уколико сутрашњи резултат буде неизвјестан, то ће још додатно да учини ситуацију нерјешивом.

Москва сматра, ако претпоставимо да су Путинови коментари били искрени, да би требало одржати националне председничке изборе – на чему устраје Кијев заједно са својим Западним савезницима, но то такође не представља решење јер источне регије већ најављују бојкот истих.

Посве је јасно како Украјини тренутно недостаје лидер, тј централна фигура која би евентуално могла ујединити све етничке групе с циљем избегавања грађанског рата.

Турчинов је свестан како ће сутрашњи референдум бити неизвестан те стога данас шаље поруке упозорења како би евентуално резултат гласања окренуо на своју страну. „Одвајање од Украјине… би био корак према бездану за ове регионе. Они који траже Самовласт не разумеју да би то било потпуно уништење економије, социјалних програма и живота уопште за велику већину становника ових регија „.

pavel-gubarev
Дакако, ово су претње без покрића, а занимљиво је истаћи и како су врло ироничне. Наиме, ово што спомиње Турчинов – крах економије, елиминација социјалних програма, срозавање животног стандарда – то је управо оно што становници источне, али целе Украјине, могу да очекују ако ова власт у Кијеву опстане или ако они остану под њиховом контролом.

Сам Арсениј Јацењук, који је постављен за премијера, отворено је истакао како је ово „камиказа“ влада, тј неизабрани режим који има само један циљ – наметнути брутално болне мере властитом становништву у тренутку хаоса.

Народи су увек бивали покрадени и обесправљени у тренуцима хаотичне ситуације. Стога, ако би се требао извући неки аргумент за отцепљене источне Украјине, онда би то примарно био аргумент спаса или бега“ од про- ММФ – овских реформи на које се пучистичке власт обавезала.

Побуњеници на истоку су заиста „широк појам“ те међу њима егзистирају разне идеје, идеологије и тенденције. То би се могло да покаже проблематичним у случају да референдум прође. Требало би им бити јасно како је припајање ових региона Руској Федерацији, засада, неизводљиво.

Имајући у виду реформе које спрема Кијев, источна Украјина има морално право да тражи отцепљене. Да нема толико тензија са обе стране, сви становници Украјине требали би одбацити антинародну власт која им тврди како су ове реформе „нужне“.

Нажалост, побуна којој свједочимо на истоку Украјине није у потпуности мотивисана тим аргументима, јер да јесте и етнички Украјинци који овде живе гласали би за одвајање од Кијева. Нису сви сепаратисти „про- руски“, мада их се тако у медијима обележава, но има их доста. У исто време има и оних који замишљају неки трећи пут, можда чак и успоставу независне Народне Републике између Русије и Украјине.

Атмосфера у великим градовима на истоку је напета, но данас – за чудо – нема информација о сукобима. У граду Маријполу војска се повукла, а побуњеници су поново преузели контролу над улицама те подигли нове барикаде.

Неки ће рећи како је Путинов позив за одлагањем референдума био само блеф, покушај спречавања нових западних санкција. Ако јесте, то неће проћи. ЕУ и САД већ су најавили нове санкције Русији ако се референдум одржи, мада се Русија јавно дистанцирала од тих референдума.

Како год да прошао сутрашњи дан, а исход ће свакако бити важан, посве је јасно да Кијев – барем овакав Кијев – више неће моћи силом да врати контролу над истоком земље. Порука из Кијева данас заправо гласи овако: ако гласате „за“, спремите се на рат. Друга страна пак поручује да је спремна и на такав исход.

Тешко је прогнозирати позитивно решење, но важно је да становници источне и југоисточне Украјине искористе ову могућност те поруче што желе, мада је већ сада очито да ће их да чека знатно тежа судбина од становника Крима где је велика криза решена брзо и без жртава.

(Адванце)