Прочитај ми чланак
НИШ – Патријарх српски Иринеј прогласио је вечерас у Нишу 2013. годином Миланског едикта и поручио да је захваљујући цару Константину, његовим следбеницима и њиховим делима Србија била, али и данас јесте, органски део оне Европе која се поноси хришћанским наслеђем, слободом и високим културним достигнућима.
„Ово славље вечерас у Нишу, и сва друга која ће бити у овом граду, али и у Београду и другим местима у току године, помоћи ће нам да се речи Миланског едикта и данас, након 1700 година, чују и зазвуче савремено, јер су нажалост, савремени и прогони и страдања широм света, у нашем суседству, па и код нас, а нарочито на Косову и Метохији“, рекао је патријарх.
Он је на свечаности поводом почетка обележавања године Миланског едикта указао да је свети цар Константин едиктом омогућио слободно исповедање хришћанства у мору паганског света.
„Протекло време од 1700 година је гаранција да нико данас не треба да се плаши наше свете Цркве, јер је она управо надахнута едиктом, истрајна у неугрожавању било чије слободе вере и савести“, навео је поглавар СПЦ.
Истакавши да је пред нама велики догађај, патријарх је рекао да је то и прилика да се после много векова упитамо: „Шта је тај акт значио за Цркву Христову, после три века прогона хришћана у Римској империји због тога што су проповедали благу вест Светог Јеванђеља и сведочили Христа Васкрслога и што се нису уклапали у слику и поредак обоготворених императора.“
Стога су хришћани били стављени ван закона као људи који проповедају „недозвољену веру“, рекао је патријарх и подсетио на многе мученике тог времена чијем се, како је додао, храбром сведочењу истине дивимо.
„Заслугом светог цара Константина хришћани су постали слободни, постали су део друштва са правима која су имали и људи других религија, са имовином и слободом рада и деловања“, указао је поглавар СПЦ.
Он је подсетио да је тим едиктом Цркви гарантована слобода, по речима царским:
„Да дозволимо и хришћанима и свима другима слободу избора и да следују вери коју би желели, као и било којој божанској или небеској ствари, да би могли и ми и сви који су под нашом влашћу добар и миран живот водити“.
Патријарх је казао да је ова, 2013. година прилика да сагледамо колико је хришћанство заслужно за преображај који је учињен у „незнабожачком и идолопоклоничком античком свету“.
Зато је, указао је, овај јубилеј велики дар и зато се не смемо правдати временом и говорити како су у овом нашем времену скоро све вредности погажене.
„Ми смо ту да се у години овог великог јубилеја покажемо способним превазићи сваку кризу, да смо спремни жртвовати се за истинску слободу и људско достојанство, за ону слободу и оно достојанство које нам је Христос даровао“, навео је патријарх.
Он је поручио и да је ово тренутак, не само да се поносимо тиме што је цар Константин „апостол међу царевима“ рођен у Нишу, већ да се угледамо на његов духовни преображај и сагледамо плодове које је тај преображај донео у уметности, култури, музици, науци, књижевности – речју, колико је допринео људском животу уопште.
Милански едикт је општељудска и општецивилизацијска тековина актуелна у сваком времену, па и у овом нашем, а колико ћемо ми принети плодова и оставити својим птоомцима, зависи од нас, казао је патријарх.
Председник Србије Томислав Николић, који је копредседник Одбора за обележавање 1700 годишњице од Миланског едикта, прогласио је 2013. годином Миланског едикта у Србији и поручио да Србија и данас живи по принципима тог документа.
„Србија данас живи по принципима Миланског едиката, јер њени грађани имају Уставом и законима загарантовану слободу вероисповести или како је цар Константин написао у Миланском едикту – загарантовано право да верују без узнемиравања“, поручио је Николић на првој свечаности обележавања 1700 година Миланског едикта у нишком Народном позоришту.
Председник је рекао да пред словима Миланског едикта свако треба да одговори на питање „да ли је довољно толерантан“.
„У том својеврсном закону о равноправности хришћанске вере препознајемо основе људских права и слобода уопште које су и данас актуелне – слобода избора вере, право човека да је следи и да верује без узнемиравања. Пред словима Миланског едикта нека свако, без обзира да ли Господу служи као пастир или верник и да ли је уопште верујући, макар у себи одговори – да ли сам довољно толерантан“, навео је Николић.
Свако од хришћана, како је истакао, без обзира којој заједници припада мора да се запита да ли је животом и односом према онима који су у мањини заслужио да буде наследник оних који су три века, ма колико били слаби и без икакве заштите, имали макар исто толико части као и они који су их уништавали.
Николић је истакао да је Србији част што се ова година светкује у њој, наводећи да верује да то није завредила само зато што је Констанин рођен у Медијани, покрај Ниша.
Цитирајући делове Миланског едикта, Николић је рекао да су поруке цара Константина актуелне и свевременске и да их Србија промовише као опште вредности чија принципијелност и хуманост, на понос човечанства, остају кроз векове – као путокази и као луч.
Председник Србије је напоменуо да није лако живети часно, са својим убеђењем и вером, ако то није по вољи моћника, а нарочито у то време.
„Да парафразирам француског академика и српског пријатеља Жан Дитура – али зашто и не умрети да би се сачувала не нарушена част. Могло би се рећи како је то принцип на коме се заснива људска врлина“, рекао је Николић.
Николић је истакао да ова година за Србију није демонстрација културе сећања, већ истинска слава једног од највећих цивилизацијских докумената.
„Свако нека верује како му срце хоће – овим Константиновим речима вера многих од нас постала је вера живих и слободних људи. Том његовом поруком изговореном за вечност и вечерашњом свечаношћу проглашавам 2013. годину годину годином Миланског едикта у Србији“, поручио је Николић.
Руски амбасадор у Србији Александар Чепурин поручио је вечерас, да народи живе док чувају своје духовне корене.
Чепурин, који је домаћин вечери у Народном позоришту у Нишу, изразио је захвалност руководству Србије што је на прославу јубилеја позвао хор московског Сретењског манастира.
Он је подсетио да је римски цар Константин, који је потписао Милански едикт, преместио главни град римске империје на Босфор, и да је Византија огромни део европске културне историје.
„Руси и Србе као и други православни народи наследили су најважније из Византије, а то је хришћанска православна вера и одатле проистичу корени православних народа, Срба, Бугара, Грка, Руса“, рекао је Чепурин.
Руски амбасадор је рекао да је хор московског Сретењског манастира, који има традицију дугу 600 година, један од најбољих, ако не и најбољи хор на свету и да на репортару има више од 200 песама, а вечерас ће, како је најавио, извести око 15.
Чепурин је такође навео да је Русија дала допринос обнављању манастира на Косову, а да Сретењски манастир низ година сарађује са црквеном школом на Косову.
У години обележавања 17 векова Миланског едикта Ниш добија шансу да покаже оно најбоље што има и ми цемо ту шансу искористити, поручио је градоначелник Ниша Зоран Перишић.
Перишић је истакао да је Ниш домаћин најимпресивнијег скупа икада одржаном у том граду, на чијем простору људи живе више од два миленијума и стварају историју.
Уз напомену да је Ниш одувек био важан део живота Србије и да је, поред осталог, први у Србији добио пругу, телефонску говорницу и да је у њему прва учитељица почела да ради, Перишић је истакао да тај град и Србија улажу велике напоре да он и данас буде привредни, културни, историјски и спортски центар земље.
„Ми ћемо се борити да свет види потенцијале Ниша и уверен сам да у овој години великог хришћанског јубилеја Ниш добија шансу да покаже оно најбоље шта има и ми ћемо ту шансу искористити“, поручио је Перишић.
Владика нишки Јован најавио је да ће Свети архијерејски сабор Српске православне цркве први пут у историји бити одржан у мају ове године у Нишу.
Владика Јован је на конференцији за новинаре рекао да ће, уз присуство свих архијереја наше помесне цркве, сигурно бити позвани и посматрачи, као и да ће Сабор трајати до 3. јуна када почиње градска слава у Нишу у години обележавања 17 векова Миланскг едикта.
„Тада ће бити служена литургија уз присуство 200 свештеника и народа нишке епархије, милионске, а велики скуп биће поновљен и 6. октобра на дан централне прославе 17 векова Миланског едикта у Нишу“, рекао је владика Јован и напоменуо да ће присуствовати јерарси почев од московског патријарха и васељенског чије су се потврде чекале.
Римски цар Константин Велики (272-337), рођен у Наисусу (Ниш), потписао је 313. законски текст којим је проглашена верска равноправност и престанак прогона хришћана.
(Танјуг)
