Широм Србије, и у српским земљама, православни верници славе Бадње вече и дочекују Божић. Испред храмова и манастира се традиционално пале бадњаци и служи се литургија.

Бадње вече у Подрињу

Бадње вече у Лозници почело је ложењем бадњака у порти старе Цркве Покрова Пресвете Богородице, али и испред новог храма Вазнесења Господњег на Лагатору, као и крај цркава у Воћњаку и Лозничком Пољу, које су у изградњи.

Бадњаци су паљени у присуству многобројних верника из Јадра и Подриња, али и са друге обале Дрине из Републике Српске.

На сличан начин вече уочи Божића протиче и у манастирима Троноша и Чокешина, као и у црквама у Бањи Ковиљачи, Лешници, Драгинцу и другим местима.

Кикинда: Бадњак донели коњаници, деца се спремају за коринђање

Као и претходних двадесетак година, и данас су бадњак у порту Православне цркве Светог оца Николе, у центру Кикинде, донели су коњаници. Дочекао га је велики број верника, а потом је велико божићно дрво запаљен, а граничице су грађани односили кући.

Међу коњаницима су били најугледнији домаћини, искусни одгајивачи коња, али и они млађи, а међу окупљеним верницима био и угледни кикиндски домаћин Миливој Миле Шибул:

– Ово је врло леп обичај и радује ме што се окупио велики број верника. Коњаника је ове године било мање, јер се бадњак палио и испред цркве Светих Козме и Дамјана. Морају се очувати традиција и неговати божићни обичаји да ова окупљена деца знају како се прославља овај велики празник – реко је чика Миле.

У Кикинди је задржан је и стари обичај да деца на Бадње вече коринђају, односно да у групама иду од куће до куће и домаћинима певају божићне песмице, налик бећарцима. Домаћини их тада часте слаткишима, воћем, а у новије време и новчићима. Певајући кратке, веселе песме, деца најављују сутрашњи Божић. Овакав ритуални обилазак деце комшијских кућа задтжан је и пред католички и пред православни Божић. Због тога деца, када дођу на врата домаћина, увек питају да ли јер слободно коринђати.

– За коринђање су карактеристичен две ствари, певање и даривање. Сваки коринђаш из групе треба да добије нешто, па макар то била једна јабука или две бомбонице. Никог не треба изоставити – каже етнолог Славица Гајић.

Коринђаши у комшилук одлазе са првим сумраком, а када оду групе деце у кућама се служи посна вечера.

У Јагодини редови испред – печењара

Према рачуници угоститеља преко 5.000 прасића и јагњади испечено је у јагодинским печењарама у сусрет Божићу, а вишесатни редови јасно сведоче о томе.

Само у печењари ,,Код Мује“ испечено је више стотина комада.

Некада су се комшије и родбина окупљали око ватре и пекли ,,божићњара“, али сада су те лепе обичаје заменили редови испред печењара.

Традиционално Бадњи дан Јагодинци проводе уз посну трпезу и паљење бадњака у црквама.

У цркви Свете Петке запаљен је бадњак у присуству неколико стотина верника.

Томе је претходила литургија и симболично ношење бадњака око цркве.

У Мојковцу обележени празник и стогодишњица Мојковачке битке

У Мојковцу се данас поред Бадњег дана обележава и сто година од Мојковачке битке у којој је заустављена аустроугарска војска.

Бадњаци су запаљени испред храма и споменика палим борцима црногорске војске која је зауставила аустроугарску војску, и направила одступницу српској војсци на путу за Aлбанију и Крф.

Испред запаљених бадњака види се велики транспарент са натписом: „Они су пали да би Црна Гора и Србија живјеле“.

Наложен бадњак и у Грачаници

У порти манастира Грачаница вечерас је наложен бадњак у присуству неколико стотина верника.

Литургију је предводио протојереј Сава Шмигић, који је окупљеним верницима пожелио пуно здравља и мира на најрадоснији хришћански празник – Божић.

„Нека нам најрадоснији хришћански празник Рођења Христово у домове унесе мир и љубав, а међу нама мир и спокојство“, рекао је протојереј Шмигић.

Након паљења бадњака у порти манастира је служена врућа ракија.

Паљење бадњака и прославу Бадње вечери у манастиру Грачаница обезбеђивала је Косовска полицијска служба.

Према информацијама из косовске полиције, паљење бадњака на Косову и Метохији протекло је без инцидената, али је полиција током дана повећала присуство на свим прилазима српским срединама.

Патријарх Иринеј: Испунили смо оно што смо наследили од предака

Патријарх српски Иринеј предводио је данас освећење и паљење бадњака на платоу испред Храма Светог Саве.

„Наложили смо бадњак и тиме смо испунили оно што смо наследили од наших предака“, рекао је патријарх окупљеним верницима, додајући да је бадњак дрво које даје велику светлост и представља симбол оног што славимо.

Он је рекао да је Исус донео љубав и уселио се у наше душе и срца и у све домове, како у Србији, тако и у домове широм света.

Патријарх је истакао да верује да се бадњак осим у Београду и храмовима у Србији, налаже и у земљама где живи српски народ, што нас чини јединственим.

„Нека светлост бадњака обасја живот, пут наш, а то је пут Христов“, поручио је патријарх, пожелевши да пламен запаљеног бадњака обајса Србију „украшену најлепшим украсима“, за коју су се борили наши преци.

Он је пожелео да пламен и топлота уђе у срца и све оно што је допро, племенито и омогући да волимо једни друге.

Патријарх је након паљења бадњака служио вечерњу литургију у Храму Светог Саве.

Православни верници у Србији данас обележавају Бадњи дан, уочи најрадоснијег хришћанског празника Божића – празника којим се прославља рођење Исуса Христа.

Божић, заједно са Ускрсом, представља један од највећих хришћанских празника.

Припреме за овај празник почињу 40 дана пре 7. јануара Божићним постом који представља прочишћење духа и тела, а људи се у Србији поздрављају речима „Христос се роди“, а отпоздрављају са „Ваистину се роди“.

Бадњи дан је последњи дан поста, дан када се обавезно припрема посна вечера, а прати га и друга симболика код Срба, сеча бадњака, уношење сламе, бацање ораха, пијукање деце коју предводи домаћица и обилажење у круг просторије у којој се поставља посне вечере.

Сматра се да је Бадњи дан повезан са покојницима, па се верује да су те вечери заједно живи и њихови покојници, односно преци.

Срби Божић обележавају од памтивека, а Бадњаком, односно божићним дрветом се у кућу уноси срећа, здравље и напредак.

Уз дрво, дарује се и жито да би наредна година била плодна.

Божић по јулијанском календару, поред српске, славе и руска, јерменска црква, Света гора и један део коптске цркве.

Извор: Блиц, Танјуг

Ознаке: Бадње вече, божић, православље, православље вести, прослава божића, СПЦ, Србија