Прочитај ми чланак
(Вечерње новости)
Двострука мерила при формирању одељења средњих школа у Рашкој области због језика: Бошњак, макар и један, добиће могућност да иде на жељени смер, док Срби, па их било и 14, то неће моћи.
У првом разреду одељења са 15 кувара у Новом Пазару, ако се један ђак изјасни за наставу за босанском – моћи ће сам да има своје одељење. Са друге стране, ако оних 14 преосталих ученика изабере часове на српском – неће их добити, већ ће морати да пређу на неки други образовни профил.
Закон не дозвољава формирање одељења са мање од 15 ђака, осим ако је реч о мањинама, када је и један ученик довољан за редовну наставу. То правило, према препоруци ЕУ, биће примењивано од наредне школске године и у Сјеници, Тутину, Пријепољу и Новом Пазару.
То отвара још већи проблем код већинског становништва: јер се може десити да оних 14 ученика пристане да учи на босанском из чисте немогућности да им се жеља оствари на њиховом матерњем језику?!
Министарство просвете, науке и технолошког развоја није расписало одвојене конкурсе за упис у одељења стручних школа на српском и босанском, као што је то случај, рецимо, са мађарском мањином. Деца су се изјашњавала тек након уписа, па је створена ситуација да се половина изјаснила за наставу на босанском, а друга половина на српском. Ако је ових других мање од 15, неће уписати жељену школу.
Када почне нова школска година, од 6.002 ученика првог и петог основне и првог разреда средње школе у Тутину, Сјеници, Новом Пазару и Пријепољу, укупно 4.088 учиће на босанском.
На српском ће се школовати 32 одсто или 1.914 ђака.
Интересовање је веће у основним, него у средњим школама.
– О настави за децу српске националности брине држава, а о бошњачкој деци и часовима на матерњем језику стара се Бошњачко национално веће (БНВ) – објашњава Есад Џуџевић, председник БНВ.
– На наш захтев министар просвете мора да обезбеди наставу на матерњем језику, макар била и за једног ученика. Први круг изјашњавања показао је да има и таквих случајева, где се само један ђак изјаснио да жели да похађа одређени смер.
Директори школа имају рок до 19. августа да дају план одељења. До сада је у основним школама Сјеници, Тутину и Новом Пазару формирано 171 одељење које ће учити на босанском и 85 са наставом на српском. У средњим школама их је 28 на босанском и 45 на српском.
Све ово значи да ће у појединим средњим стручним школама Рашког округа од јесени морати да буде формиран већи број одељења него што је планирано. То ће и више да кошта, да захтева и додатно ангажовање наставника, а трошкови ће бити покривени из буџета Србије.
Према речима Елијаса Реброње, задуженог за образовање у БНВ, за општеобразовне предмете средњих стручних школа, за наставу на босанском, ниједан издавач није прихватио штампање уџбеника, јер спадају у категорију нискотиражних.
– Били смо принуђени да поднесемо захтев за увоз ових уџбеника из Босне и Херцеговине – објаснио је Реброња.
Нова школска година почеће за нешто више од две недеље, а многе кључне ствари за наставу на босанском још нису спремне. Реброња је рекао да је за кашњење понајвише крив Завод за унапређење образовања и васпитања (ЗУОВ), а да је БНВ све урадио на време. Он је најавио да ће, упркос кашњењу, 2. септембра настава почети у првом и петом разреду основне и првом разреду средње школе.
Многе ствари мораће да буду урађене у последњи час или ће каснити. Једна од најважнијих је правилник о звањима – ко може да предаје босански језик, и то би требало да буде објављено следеће недеље. Недостају и уџбеници, који чекају одобравање у ЗУОВ-у, да би тек после тога ишли пред Национални просветни савет, па ако не ваљају поново на дораду, па опет у ЗУОВ-а… То је дуг процес, па би ученици и месецима могли да буду без књига за учење
