Прочитај ми чланак
У Марјинки – где још држе неке позиције – Украјинци су од прошлог лета држали артиљерију која је могла да „дохвати” сваку тачку у Доњецку. Још су ланац оближњих насеља – Опитноје, Спартак, Авдејевку и Пески – такође начичкали „великим калибрима” и обилато их користили.
Зато експерти процењују да армија ДНР може покушати да искористи прилику да „фронт од Марјинке до Спартака” одбаци од главног града ДНР.
Има предвиђања да би се за који дан поред Доњецка могао појавити „нови котао”. Чак је већ назван „Авдејевским”.
Ово би подразумевало да јединице ДНР изведу опкољавање украјинских снага у поменутим насељима и да обруч успешно затворе.
Шта ће се тачно догађати наредних дана – нико не зна.
Међутим, бивши шеф израелске специјалне службе Натив Јаков Кедми оценио је ноћас: „Америчке власти подржавају украјинску армију материјално, али данас ни САД немају довољно новца да је учине у правом смислу борбено способном. Борбени дух њених припадника је на ниском нивоу јер се украјинска армија мора борити против „својих”. Уосталом, САД нису успеле да подигну борбени дух својих савезника ни у Вијетнаму ни у Ираку”.
Кедми је чак подвукао: да је армија Ирака била најбоља на Блиском Истоку „све док се САД нису умешале”, па је сада побеђују и исламске паравојне формације.
Операцијом у Маринки руководио начелник генералштаба кијевских снага
Нападом кијевских снага на Маринку непосредно је руководио начелник Генералштаба ОС Украјине Виктор Муженко.
Ово је утврдила војна обавештајна служба армије Доњецке Републике. Њен други човек, Едуард Басурин, ноћас је додатно разјаснио:
„Могуће је да је Муженко деловао по плану који је утврђен на Западу. А о важности „операције Маринка” сведочи чињеница да Муженко није командовао из Кијева већ из оближњег Краматорска”.
Басурин је изнео претпоставку да би следећи удар кијевских снага могао да буде по Луганску којег је Кијев потпуно лишио снабдевањем водом.
Војни врх ДНР, како је рекао, очекује и напад на Доњецк.
Борбе око Маринке, иначе, нису престале ни у поноћ, али новог померања „линија” није било. Упркос томе што кијевске снаге користе и тенкове и тешку артиљерију.
Извиђачи армије ДНР јављају да кијевске снаге довлаче појачања према „линијама раздвајања”. Нарочито према Доњецку, Горловки и Јасиновати. На неким местима су колоне војника и технике – километарске.
Саветник Порошенка: Погинуло пет војника
„Пет украјинских војника је погинуло док је 39 рањено током јучерашњег сукоба у Донбасу“, рекао је саветник председника Украјине Јуриј Бирјуков.
„Коначни подаци о јучерашњим губицима (од поноћи до поноћи, добијају се у 7 ујутру): 5 погинулих (од њих четворо код Маринке), док је 39 рањено“, пише Бирјуков.
Према информацијама Бирјукова, борбе су престале у поноћ.
ОЕБС објавио извештај о борбама у Донбасу
Специјална посматрачка мисија ОЕБС-а (СПМ) објавила је ноћас специјални извештај о ситуацији око насеља Маринки, југозападно од Доњецка, којe се налази под контролом Кијева, где је у среду ујутру дошло до сукоба.
У извештају се каже да је, почевши од уторка увече, са својег места које се налази 14 км од Маринке, било примећено кретање великог броја јединица тешког наоружања Доњецке Народне Републике у страну линије разграничења у рејону Маринки.
У 15.00 СПМ је добила писмо од Министарства одбране Украјине у којем се говори да ће Оружане снаге Украјине разместити на линији разграничења тешко наоружање, како би се супротставило „стварној претњи“ коју представљају борбене акције у Маринки, које су почеле, по њиховој тврдњи, у 6 ујутру. Затим су званична лица јавно признала да су искористила тешко наоружање.
У 15.00 представник Русије у Заједничком центру за координацију и контролу саопштио је посматрачима да ће у 17.00 доћи до прекида ватре у рејону Маринки. У 21.00 је потврдио да ситуација остаје мирна, наводи се у извештају.
Погинуло пет цивила и 14 војника ДНР – Најмање пет цивила и 14 припадника оружаних снага Доњецке Народне Републике је погинуло јуче у гранатирању кијевских снага, изјавио је портпарол Министарства одбране ДНР Едуард Басурин.
„Погинуло пет цивила, 24 их је повређено, од чега деветоро тешко. Међу војницима има 14 погинулих, а повређених 86, укључујући 18 тешко рањених“, рекао је Басурин.
„Кијевске снаге су јуче у зору почеле са тешким гранатирањем места у ДНР, практично дуж читаве линије разграничења. Под артиљеријском ватром су се нашли Доњецк, Широкино, Горловка и Спартак“, рекао је Басурин.
Лавров: Мински споразум се налазе под претњом да пропадне
Мински споразум се налази под сталном претњом да пропадне, због акција Кијева који игнорише своје обавезе, изјавио је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров.
„Мински споразум од 12. фебруара налази се под сталном претњом да пропадне, због акција кијевских власти које покушавају да заобиђу своје обавезе у успостављању директног дијалога са Донбасом“, изјавио је Лавров на конференцији о регионалној безбедности ШОС.
Званични представник администрације председника Украјине за питања која се тичу специјалне операције у Донбасу Андреј Лисенко и премијер Украјине Арсениј Јацењук изјавили су да су устаници напали на рејон Маринки у близини Доњецка. Међутим, устаници су саопштили да су снаге безбедности прве извеле пробoј у рејон Маринки.
Заменик Министарства одбране ДНР Едуард Басурин саопштио је да су гранатирања украјинске стране биле само маска за пребацивање тенкова. Осим тога, он није искључио да напади на Маринку могу бити мамац да се одвуче пажња уочи великих провокацијама у Луганској области.
Штајнмајер: Русија треба што пре да се врати у „Велику осморку“
Европски политичари не могу бити заинтересовани да Г8 остане у формату Г7, јер је међународној заједници потребна Русија, изјавио је министар иностраних послова Немачке Франк-Валтер Штајнмајер немачком листу Neue Ostanbrücker Zeitung.
„Нама је Русија потребна за решавање замрзнутих сукоба, како у нашем европском региону, тако и у Сирији, Ираку, Либији, око иранског нуклеарног програма“, рекао је шеф немачке дипломатије у интервјуу под насловом „Штајнмајер жели повратак Москве у Г8″.
По мишљењу шефа немачког спољнополитичког ресора, према Русији је бескорисно само ослањање на политику притиска — потребно је покренути дијалог ради трагања за изласком „из опасне за читаву Европу ситуације у Украјини“.
„Далеко смо од тога да мислимо да је Мински споразум већ реализован. Међутим, нема сумње да утиче да се борбене акције контролишу, чак и ако је режим прекида ватре, као и раније, крхак“, рекао је Штајнмајер.
Министар је избегао да одговори на питање да ли је главна одговорност за кршење Минског споразума на Кијеву, приметивши само да Немачка и Франциуска и даље свакодневно много раде на постизању стабилног прекида ватре.
ЕП ограничио приступ руској делегацији, не и Чижову – Стални представник Русије при ЕУ Владимир Чижов изјавио је да Европски парламент њему и још једном дипломати није ограничио приступ, али јесте осталим члановима руске делегације.
„Ради се о нетачној интерпретацији формулације [шефа Европског парламента Мартина] Шулца. То јест, ја и још један дипломата имамо слободан приступ, а остали персонал представништва нема и за њих ће захтеви за улаз бити појединачно разматрани“, објаснио је Чижов.
Према његовим речима, на исти начин, појединачно, разматраће се и захтеви руских парламентараца за улаз у Европски парламент.
„У Европски парламент редовно одлазим, али не сваки дан. Али моји сарадници су тамо практично свакодневно пошто се у ЕП одржава низ отворених седница и интересантних ствари, па се та одлука може одразити на рад представништва“, навео је Чижов.
Он је истакао да је реч о личној одлуци Мартина Шулца, коју је он саопштио одмах после њиховог разговора.
„У суштини, то је евидентно политизована, неоснована и ничим неоправдана одлука“, истакао је Чижов и додао да је та одлука изазвала „подвојене реакције“ међу самим европарламентарцима.
„Тако је шведски посланик Ана-Марија Кораца-Билт ту Шулцову одлуку у листу „Политико“ оценила као неосновану и антидемократску“, навео је руски дипломата.
Цвета корупција у украјинској гарди
Кијевске власти су поново затвориле путеве које воде у Доњецк, а према информацијама саобраћајне полиције, ова област је одсечена од остатка Украјине због обнављања оружаних дејстава.
Економска блокада Донбаса Националној гарди Украјине, према речима председник Народног савета ДНР Андреја Пургина доноси десетине милиона гривни.
Како би један камион са храном, односно месом прошао пункт гарде, мора се платити око осам хиљада долара гардистима. Ово доводи до тога да храна, када је има, кошта дупло скупље него у остатку Украјине, наводи он.
Блокада, како каже, доводи до поскупљења и лоше понуде робе, a ситуација са лековима је још много гора.
Извор: vostok.rs, fakti.org, rs.sputniknews.com, Србин.инфо; видео: News-Front
