Прочитај ми чланак
(Танјуг)
РУСИЈА – Како расту тензије око могућег напада САД на Сирију, промењен је и план седења на суммиту Г20.
Наводно је све прилагођено томе да се направи већи физички размак између домаћина самита, руског председника Владимира Путина и америчког председника Барака Обаме.
Председник Русије, Владимир Путин и председник САД, Барак Обама данас су се руковали за време церемоније добродошлице лидера делегација Самита Групе двадесет у Стрељну. Ово је прво руковање двојице лидера након састанка “осморке“ у Великој Британији, средином јуна.
Обама је стигао у Константиновски дворац у црном кадилаку са америчким и руским заставицама. Посматрачи су нагласили да је руковање било мало дуже него између Путина и других учесника Самита.
Уочи састанка челника водећих светских лидера у Санкт Петербургу Путин је упозорио да би било каква војна акција на Сирију без дозволе УН био јасан знак агресије. Неслагање око Сирије односе Русије и САД довело је до најниже тачке још од времена „Хладног рата“.
Али, чини се да се Обама на то не обазире. И даље жели да истраје у томе да се одговарајућом војном интервенцијом одговори на напад хемијским оружјем иза којег, уверен је Обама, стоји сиријски председник Башар ал-Асад. Обама тврди да је у питању међународни углед и кредибилитет САД.
Стигао Обама у Русију
Санкт Петербург — У Санкт Петербургу почео самит најразвијених земаља света и привреда у наглом успону Г20 који. Међу темама доминираће и Сирија.
Све светске агенције пренеле су као најважнију вест да је на самит стигао председник САД Барак Обама.
Обама се у кулоарима самита састао са јапанским премијером Шинзо Абеом. Амерички председник је изјавио како он и јапански премијер деле мишљење да је употреба хемијског оружја у Сирији представљала кршење међународног права, „на које мора да се одговори“.
Обама напомиње да се радује опширним разговорима о ситуацији у Сирији током самита Г20.
Абе, који се уздржао од јавног изношења јапанског става о Обаминим тежњама да се војно ангажује против Дамаска, рекао је како се радује дискусији са америчким председником „о начинима да се поправи ситуација у Сирији“.
Вест да је Обама стигао на самит је на свим медијима пренета као ударна вест. За њим су наравно стигли и остали званичници, али су све очи упрте управо у Обаму због несагласја мишљења о потреби интервенције у Сирији с руским председником Владимиром Путином, који такође присуствује самиту, .
Сиријска криза је утицала на промену приоритета самита Г-20 који се одржава у Санкт Петербургу. У оваквој ситуацији многи стручњаци полажу велике наде на сусрет „Велике двадесеторице“. Свечани сусрет лидера највећих светских економија се претвара у сложену дискусију о међународном праву и здравом смислу.
Да би сачувао образ, Обама се понаша као јунак из вестерна. Ипак, колеге председника САД могу више него било ко други да га убеде да не чини самоубилачке кораке. Ево шта мисли директор Центра партнерства цивилизација МГИМО, бивши амбасадор Русије у Либији и Јемену, Бењамин Попов:
Данас се ситуација у свету толико променила да се и САД колебају да ли да нападну или не. Пре десет година САД су, не питајући никога, заједно са Енглезима окупирале Ирак. Последице су биле страшне. Земља се још увек није опоравила од тога. Исто смо видели и у Либији. Сада имамо парадоксалну ситуацију. За напад се залажу само руководство САД и Француске. Сви остали, чак и НАТО савезници, су уздржани. У арапском свету њих подржавају само Саудијска Арабија, Катар и Турска. Остали их не подржавају. То је нови однос снага у свету.
САД би морале да буду врло пажљиве у односу према Сирији, како не би покварили своје везе са Москвом. Овакву позицију је у комитету за спољнополитичке послове сената Конгреса САД изнео државни секретар Џон Кери. Државни секретар се нада да ће се Русија предомислити у току форума у Снакт Петербургу. Он је појаснио да Обама може свом руском колеги Владимиру Путину показати доказе о употреби хемијског оружја од стране владиних снага.
Није искључено, да би ти докази задовољили Путина. Према речима руског председника, Москву ће убедити дубоко предметно истраживање овог питања и поседовање конкретних доказа, који ће бити очигледни и који ће доказати ко је употребљавао хемијско оружје и која средства су коришћена. „После тога ћемо бити спремни да делујемо одлучно и озбиљно“, изјавио је руски председник.
Јако је важно да се разуме да Русија у Сирији не брани Башара Асада, него норме и принципе међународног права, савремени поредак у свету, који нас, између осталог, обавезује да сва питања, везана за употребу силе, решавамо искључиво у оквиру Савета безбедности УН. Између осталог, постоји и мишљење, да је Обама за себе већ све одлучио и да не намерава да узме у обзир аргументе разума. И тада ће се међународна заједница суочити са одређеним потешкоћама. Преносимо мишљење руководиоца Петербуршког центра за изучавање савременог Блиског истока, Гумера Исајева:
Светска економија увек јасно реагује на догађаје на Блиском истоку. Без обзира, што Сирија нема велике залихе нафте, као земље Персијског залива и Ирак, интервенција ће подићи цене нафте. То је најочигледнија прогноза. Очигледно је и то да сиријска прича није толико важна за светску економију. Она ће се и даље развијати. Али, поред су Ирак и кључне арапске земље. Зато ће нестабилност у Сирији негативно утицати на општу ситуацију.
После америчке интервенције у свету ће се појавити још једна сиромашна и разрушена земља. Зашто је то потребно, у првом реду, самим Американцима – је питање које ће Обами, скоро сигурно, поставити у току самита Г-20 у Санкт Петербургу.
Светски медији преносе и да на самом самиту није планиран билатерални сусрет Обаме и Путина, али се додаје да ће се они свакако срести током самита. Такође, данас је речено да ће Обама имати билатерални састанак са француским председником Франсоа Оландом, који се још, као и Обама, залаже за војну интервенцију у Сирији, без одобрења УН.
Раша тудеј, на пример, примећује да није планиран састанак Обаме и британског премијера Дејвида Камерона, који се из „трке за интервенцију“ повукао након што је британски парламент гласао против тога.
Уочи скупа Г 20 привредно најјачих земаља света, руски председник је изјавио да је Русија обуставила испоруку ракета земља ваздух Сирији, како не би била угрожена равнотежа снага. Он је говорио о могућности да Москва подржи резолуцију УН, уколико „буде доказано да је Дамаск користио хемијско оружје“. Путин је коментарисао и одлуку америчког председника Барака Обаме, почетком августа, да откаже посету Москви, због различитих ставова две земље о интервенцији у Сирији.
„Наравно, волео бих да је пре месец дана амерички председник одлучио да посети Москву, била би то прилика да разговарамо о бројним питањима која су се у међувремену нагомилала, али није никаква катастрофа то што председник Обама тада није дошао у Москву“.
Кина је данас упозорила против војне интервенције у Сирији истичући како би такав напад погодио и светску економију.
Упозорење је истакао заменик кинеског министра спољних послова, Џу Гуангиао, непосредно пред почетак самита Г20 који се одржава данас и сутра у руском Санкт Петерсбургу.
Још озбиљнија упозорења стижу из Пекинга – портпарол кинеског министарства спољних послова, Хонг Леи, истакнуо је како би напад на Сирију био кршење међународног закона.
Другим речима, Кина је својим коментарима дала до знања како ће стати уз Русију у противљењу сваком облику војне интервенције у Сирији.
„Амерички народ није изабрао председника Обаму да би он удовољавао Русији, нити је моја маленкост изабрана на место председника да удовољавам било коме са стране. Ми радимо, не слажемо се о свим питањима. Људи смо, некада се неко од нас двојице наљути. Али, поновићу, глобални зајендички интереси су добра основа за тражење заједничких одлука“, рекао је Путин.
Изналажење политичког решења једини је начин за окончање сиријске кризе, изјавио је данас један кинески званичник пред самит Г20 у Санкт Петербургу, упозоривши светске моћнике да буду „крајње разборити“ по том питању.
„Ратом се не може решити проблем у Сирији. Садашња ситуација показује да је политичко решење једини начин за отклањање тог проблема“, рекао је портпарол кинеске делегације Ћин Ганг у изјави за новинаре, позвавши земље да буду „крајње разборите и одговорне“, пренела је агенција АФП.
Изасланик Уједињених нација и Арапске лиге за Сирију Лахдар Брахими упутио се данас у Русију да би помогао генералном секретару УН Бан Ки-муну да организује мировну конференцију о окончању сиријског конфликта.
„Генерални секретар је управо објавио да се специјални изасланик за Сирију, Лахдар Брахими, на путу за Русију да би му помогао да на маргинама самита Г20 у Санкт Петербургу направи напредак око организовања међународне конференције о Сирији“, навео је у саопштењу портпарол УН, пренела је агенција АФП.
Бан је, на предавању на државном универзитету у Санкт Петербургу, рекао синоћ да је време да се у Сирији обуставе сукоби и да се започну преговори.
„Сиријском народу је неопходан мир“, нагласио је Бан.
Осим оштрих разлика у мишљењима о конфликту у Сирији, лидери земаља Г20 ће се суочити са новом економском претњом – након обуздавања финансијске кризе у САД и Европи, ситуација се сада „загрева“ у економијама у развоју.
Као овогодишњи домаћин самита, Русија ће изаћи са темом економског раста и отварања нових радних места.
У протеклих пет година, самити Г20 били су у сенци избијања кризе у Грчкој и другим деловима еврозоне, као и питања да ли су владине мере штедње или потрошње најбољи лек за решавања проблема.
