Највећа банка у Југоисточној Европи с краја 20. века са 5.500 запослених и 150 филијала могла би поново да ради, само у другом простору, јер је њен распродат.

То тврди некадашњи директор Беобанке Златан Перучић.

Од дана отварања стечаја до данас од укупно 141 непокретности коју је поседовала Беобанка, продато је 130 укупне површине 33.173,09 квадрата. Све то за свега 1,9 милијарди динара.

Поред тога компензацијом са државом продата су три објекта за 1,1 милијарду динара. Велики део простора је издат за нешто више од пола милијарде динара.

“Не постоји земља на свету која је због начина на који су угашене четири велике банке: Беобанка, Југобанка, Инвестбанка и Београдска банка, уништила свој банкарски сектор, да би отворила врата страним банкама”, каже Перучић.

“За свако лоше пословање, крив је менаџмент, али никада пут за решавање кризе није гашење банке. Сведоци смо онога шта је урадила Америка 2008. године. Сменила је директоре, а у банке упумпала новац и сачувала их. А, наше највеће домаће банке са великим угледом у свету су угашене у једном дану, а да за то није било разлога. То је почетак краја српског банкарског сектора”, објашњава он.

Према речима Перучића, банкари су 4. јанаура 2002. године добили допис са три реченице у којем се наводи да су банке толико „контаминиране“ да морају да се угасе, јер могу да униште домаћу привреду.

При томе, управо, Беобанка, Инвестбанка, Југобанка и Београдска банка су биле највећи кредитори наших предузећа од великих система до малих фирми и од њих имала велика потраживања.

“Беобанка је пословала са 80 одсто београдских предузећа и 60 одсто фирми из земље. Највећи клијенти су били из металског и текстилног комплекса. Они су били велики дужници, али која фирма и данас нема проблем. Сва потраживања су била осигурана, односно покривена средствима обезбеђења, пре свега хипотекама”, каже Перучић.

“С друге стране, на пример, ИМТ, ИМР су били велики системи који су радили за извоз. Данас не постоје. Финансирали смо Електропривреду, Трепчу, „Бор“… Само Беобанка, Инвестбанка, Југобанка и Београдска банка су кредитирале више од 90 одсто српске привреде. И ове банке су проглашене гробарима домаће економије, а једини спас је био да се сахране саме банке. Дакле, оне су живе закопане, а како је после прошла наша привреда то видимо сада. Дивљачка приватизација их је уништила”, сматра он.

(Вечерње Новости)

Ознаке: Беобанка, Златан Перчић