Прочитај ми чланак
(Глас Русије)
Парламентарни избори у Мађарској који су одржани у прошлу недељу, нашли су се међу главним вестима европских и руских медија. А чинило би се, посебну интригу нису најављивали.
Победила је, како се очекивало владајућа партија ФИДЕС Виктора Орбана. Популарност мађарског премијера, тог EnfantTerrible европске политике, само расте захваљујући расту благостања становништва и реалним успесима у економији.
Деснорадикална странка Јобик која је заузела 3. место (више од 20% гласова), такође стиче присталице, што брине многе европљане, јер се Јобик залаже за референдум о иступању земље из ЕУ.
Које закључке може да изведе Москва из резултата парламентарних избора у Мађарској? Главни уредник листа Русија у глобалној политици Фјодор Лукјанов сматра да резултати мађарских избора одражавају општу тенденцију у ЕУ:
На примеру парламентарних избора у Мађарској, а такође на примеру недавних општинских избора у Француској, ми видимо разочарање бирача у модел евроинтеграције који је склопљен. Она је исцрпела свој потенцијал. И многи сада инстиктивно покушавају да јој нађу алтернативу. Виктор Орбан који пориче мал те не све основе ЕУ, постао је један од симбола сазрелих промена у политичком пејзажу Европе. Његова странка очигледно не побеђује случајно већ на другим изборима за редом. Очигледно бирачи су разочарани у све остале политичке снаге. Али сматрати Виктора Орбана таквим „расколником“ који води земљу у страну од ЕУ, претерано је. Друга је ствар што је он очигледно ухватио општу тенденцију. А зато тежи да врати назад део националног суверенитета, не жели да међународне организације и шпекулативни инвеститори управљају националном економијом. При томе он има специфичну представу о томе шта је то слобода говора. Све то, наравно, унутрашња је ствар Мађарске. Али ситуација директно дотиче интересе Русије. Да објаснимо зашто.
Европски мејнстрим не одговара превише Москви. Политичко клатно ЕУ превише се покренуло у леволибералну страну. Ако се деси корекција у страну конзервативизма, националне оријентације земља, са таквом Европом Русији ће бити једноставније да срађује. Једноставније него са актуелном крајње идеологизованом и либералном ЕУ.
Једна од последњих иницијатива владе Виктора Орбана је курс на енергетску безбедност, на сарадњу поводом Јужног тока, на нове споразуме са Русијом у нуклеарној енергетици. Мађарски премијер и руски председник лако налазе заједнички језик. Да ли ће према резултатима парламентарних избора бити настављена ова тенденција на зближавање две земље? Мађарска је ипак део ЕУ и треба своју спољнополитичку делатност да координира са партнерима, примећује Фјодор Лукјанов. Тако да она једноставно не може да направи неки нагли окрет према Русији. Енергетска самодовољност о којој говори Орбан у актуелној кризи односа између Русије и ЕУ коси се са линијом Европске комисије. Брисел сада чини све како би смањио зависност о од испорука руских енергената. Мислим да ће Виктор Орбан морати да маневрише. Мађарска је потврдила да је спремна да започне реверсне испоруке гаса Украјини, што ће очигледно изазвати незадовољство Москве. Ми сматрамо такву процедуру незаконитом. Словачка, на пример, не желећи да квари односе са Гаспромом, већ неколико месеци кочи обратне испоруке гаса на украјинску територију. Једном речи, не треба сматрати да ће се мађарски премијер окренути и постати наш савезник.
Да, сада он има за главног противника европску бирократију. А пре 25 година такав противник за њега је био СССР, када је Орбан био чувен као антикомуниста… Али понављам, што више у ЕУ буде земаља такве не проруске, већ пронационалне оријентације, тиме ће више могућности за маневрисање у тим сложеним односима добити Русија.
Ултрадесни и ултралеви су расположени против ЕУ. Са разних позиција. А оне могу да сакупе мал те не трећину, а можда и више гласова у Европском парламенту. Излазак из ЕУ, о чему говори партија Јобик и Партија независност Велике Британије, чини ми се немогуће је реализовати. Ипак трошкови за економију исте те Мађарске ће бити разорни, али општи скептични однос према евроинтеграцији неизбежно ће смањити и прикочити амбиције оних који би хтели да изврше скок у страну јединствене, координисане Европе.
