Прочитај ми чланак

Компјутерски вирус Стакснет погодио руску нуклеарну електрану и свемирску станицу

0

nuklearni reaktor

Стручњак за сајбер-безбедност каже да је неколико тобоже сигурних објеката постало жртвама вируса који је погодио ирански нуклеарни програм.

Руска нуклеарна електрана је наводно „тешко заражена“ од Стакснет вируса, истог малвера који је наводно прекинуо нуклеарни програм Ирана пре неколико година. Вирус се потом проширио на Међународну свемирску станицу преко Стакснетом зараженог УСБ флеша који су носили  руски космонаути.

Обраћајући се новинарима у Канбери, у Аустралији, прошле недеље, Еуген Касперски, шеф фирме за анти-вирус и сајбер заштиту која носи његово име, рекао је да је био обавештен о штети од пријатеља који ради у руском постројењу.

Касперски није рекао када су се напади догодили, али подразумева се да су настали отприлике у исто време када је иранска инфекција пријављена. Он такође није коментарисао утицај инфекција ни на нуклеарну електрану ни на свемирску станицу, али је рекао да је потоњи објекат био нападнут неколико пута.

Откриће је дошло у периоду питања и одговора после презентације о сајбер-безбедности. Касперски је рекао новинарима на аустралијском Националном прес клубу прошле недеље, да бити неповезан са Интернетом – јавној мрежи се не може приступити било из нуклеарне електране, или са МСС – јесте гаранција да ће системи остати безбедни. Идентитет ентитета који је пустио Стакснет да „дивља“ је још увек непознат (мада медијске спекулације инсистирају да је развијен од стране Израела и САД), али они који мисле да могу да контролишу једном пуштен вирус су у заблуди, Касперски је упозорио. “What goes around comes around”, рекао је Касперски. „Све што радите вратиће вам се као бумеранг.“

Стакснет вирус је дошао у центар пажње 2010, пошто је напао иранска нуклеарна постројења притиском на програмабилне логичке контроле аутоматизованих система који их контролишу. ПЛЦ ( PLC ) систем, произведен од немачког конгломерата Сименс, покреће центрифуге за обогаћивање уранијума у објекту ​​Натанц у Ирану. Варијанте Стакснета су утицале на центрифуге овог објекта на разне начине, углавном променом активности вентила контролисаног ПЛЦ софтвером, који хране центрифуге уранијумом по одређеној стопи потребној за обогаћивање  –  Касперски је рекао у неколико презентација прошле године.

Не зна се када је Стакснет почео да делује, али истраживачи из анти-вирусне компаније Симантек су рекли да су се скупили доказе да су раније верзије кода већ виђене „у дивљини“ у 2005, мада још не и оперативне као вирус. Стакснет, кажу у Симантеку, био је први вирус за који се зна да је напао националне инфраструктурне пројекте, а према компанији, групе иза Стакснета су већ покушавале да компромитују ирански нуклеарни програм у 2007 – години када је ирански нуклеарни објекат Натанц, где се одвија гро обогаћивања уранијума државе, постао оперативан.

Сада када је куга пуштена, рекао је Касперски, нико није имун – што укључује и њене ствараоце, који су без контроле над њом. „Не постоје границе“ у сајбер простору, и нико не треба да буде изненађен било каквим извештајима о нападима вируса, без обзира колико привидно обезбедио објекат, рекао је он.

За Србин.инфо превео: Александар Јовановић