Прочитај ми чланак
Има ли, беше, Лазански неко одликовање?! Где њега да прескочим, куку, човек извештавао са Солунског фронта, Кајмакчалана, био дописник с Косова поља током битке, директно се укључивао у програм током опсаде Стаљинграда.
1. Да је лице живо! Прођу ме жмарци кад чујем оно „постхумно“ — с тим делом каријере сам завршио! Евентуално телеграм и да помогнем на лопати, ал’ орден не могу, мајке ми, тужно ми некако, а и не можемо да се изљубимо…
2. Да је лице учинило нешто значајно за Србију! Добро, не мора баш значајно, али да је учинило нешто за Србију! Ајде, не мора ни за Србију, ал’ да је учинило негде нешто, има она идиотска рубрика „Образложење“, а кажу ми да не могу баш увек да напишем у њој: „Зато!“
3. Да није оптужено за криминал или, не дај боже, осумњичено за геноцид! Ако ипак јесте — шта ја имам с тим, бре! Дошла Драгица и рекла: „Куку, црни Томиславе, па ниједно одликовање ниси послао у Судан, а знаш колико мама воли оне емисије на Националној географији о Африци, крокодилима, змијама, антилопама… Одмах флашу ракије и орден тамо, нећу после да се прича по селу: ‘Изем ти домаћина, су дан дипломиро а ни орден да пошаље другарима од којих је преписивао, овај, консултовао се!'“
4. Да се лице не зове Филип Давид, Војислав Шешељ, Зорана Михајловић или Ивица Дачић! Имају бувљаке, па нек тамо господа викендом купе ордење, заболе ме баш да им ја дајем, све Брут до Брута, или се каже Деним до Денима?! Нешто од та два је дезодоранс, морам да проверим у „Креманском“…
5. Првенство имају млади који су својим знањем задужили државу и нацију! Могао бих оног Пекића, мајку му?! Кад га је Вучић већ открио међу толико талентоване деце на оном Цветном тргу, зашто да га ја не одликујем и испаднем још већи шмекер?! Има мали после тога да пише боље и од оне Марине Туцаковић!
6. Право на највише одликовање имају сви победници ријалити шоуова у Србији, изузев оних што се такмиче у „Слагалици“! Изигравају ми неке паметнице, праве се важни, паметнији до дугих, они као знају да саставе реч од 12 слова, а овде читав кабинет размишља ко један и једва успемо од четири, па нам још и пониште, јер као реч „мише“ није множина од миша…
8. Чуо сам, бре, за неку Милунку Савић, је л’ то беше она из пекаре преко пута Андрићевог венца? Много фина жена! Ред је, богами, да и нека домаћица добије заслужено признање, рол-виршле су јој… Ма, они „мали жути“ би навалили на њих пре него на наше реке само да знају за Милунку… Море, не кажу џабе да иза сваког успешног мушкарца стоји жена, баш ко Милунка иза оног њеног баксуза од мужа, велики газда као, е па сад ће да види кад му одликујем жену а њему з’инат останем дужан 10 динара за бурек!
9. Има ли, беше, Лазански неко одликовање?! Где њега да прескочим, куку, човек извештавао са Солунског фронта, Кајмакчалана, био дописник с Косова поља током битке, директно се укључивао у програм током опсаде Стаљинграда и појашњавао гледаоцима којим оружјем располаже совјетска а којим немачка армија, интервјуисао Ханибала пре него што је на слоновима пошао пут Алпа…
10. Право на одликовање имају сви који су барем пола сата штрајковали глађу и жеђу до смрти! Ако неко зна колика је то жртва — ја знам: година прође, али тих пола сата никако, а све ти мирише на сармице и питу с месом, ваљда тако мирише рај, она белина коју сам видео „умирући“, а није била само од јогурта што сам просуо по лицу кад ме испрепадаше новинари… Јесам ли, беше, одликовао себе до сад?
Извор: Недељник/Михаило Меденица
