Прочитај ми чланак

ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРЕОКРЕТ: Турска окреће леђа ЕУ – иде у Евроазијски Савез!

0

ankara-tjub-660

АНКАРА – Председник Казахстана и „отац савремене идеје евроазијског уједињења“, Нурсултан Назарбајев, у неколико наврата је истакао да Турска треба да буде део Евроазијског економског савеза, а по свему судећи, на том пројекту се увелико ради.

Ова година је управо отпочела, што се тиче евроазијских чланица и Турске, у знаку турског присједињења евроазијском блоку. Поред тога што је Владимир Путин, руски председник, иницирао пројекат „Турски ток“ после краха преговора са ЕУ о изградњи „Јужног тока“, у јануару ове године је одржан састанак у Анкари на којем су учествовали турски амбасадори у Казахстану, Киргизији и Белорусији, а домаћин је био руски амбасадор у Турској, Андреј Карлов.

Састанак је управо за циљ имао отпочињање разговора на тему евроазијских интеграција Турске, те сагледавање свих потенцијала на том пољу. Иако би многи проценили да је састанак одржан на нивоу ниже дипломатије и да нема посебну тежину, управо је супротно и то је готово сигуран знак да се прешло на оперативни део целе ствари.

Чак је и један од портпарола руског председника Владимира Путина јавно изјавио да „Турска треба да буде чланица Евроазијског Савеза пре него Европске Уније из разлога што ће на тај начин лакше и боље градити свој утицај“, забележио је портал Вестник Кавказа.

Постоје многи геополитички, економски, политички, па и друштвени аспекти везани за Турску који отварају велику шансу да политичка елита превагне ка евроазијским интеграцијама.

Турска би евроазијске чланице снажније повезала са Средњим Истоком и регионом Медитерана. Турска би такође одиграла важну улогу и за јужније земље. Простије речено, Турска би отворила нове трговинске канале, а најважнија је област Црног мора која би се претворила у зону слободне трговине.

Русија би постигла огромни бенефит, јер би учлањењем Турске слика о Евроазијском Савезу као својеврсном обнављању Совјетског Савеза била немогућа. Чланство Турске би онемогућило тезу о евроазијским интеграцијама као „руској хегемонији“.

Даље, Турска би отворила перспективу нових чланица попут Туркменистана, Азербејџана и Узбекистана. Због свега овога, за евроазијске чланице Турска представља и више него драгоценог потенцијалног савезника.

Тренутно тржиште евроазијског простора сачињава 170 милиона људи, а доласком Турске оно би аутоматски било проширено за нових 75 милиона.

„Турски ток“ као пројекат, уколико буде реализован, зацементираће евроазијски пут Турске, пише Вестник Кавказа.

(Правда)