Прочитај ми чланак
(Политика)
Бајкалско језеро се налази у јужном Сибиру. Има облик полумесеца. Најдубље је на свету и највеће у Европи. Са површином од 31.500 квадратних километара представља 20 одсто слатке воде у свету (23.600 кубних метара) непроцењив је природни ресурс, не само Русије, већ читаве планете.
Бајкалско језеро је са дужином од 636 километара, максималном дубином од 1.637 метара и 1.600 животињских и биљних врста и одличан сведок историје Земље. Заштићено је шумовитим планинама од којих неке достижу и више од 2.000 метара висине. Температура језера, чије су воде беспрекорно чисте и кристално јасне је око 10 степени Целзијуса У мају, непосредно после отапања леда, Бајкал је прозиран до 40 метара дубине.
Поређења ради, у другим језерима углавном се не види ни до половине те дубине. Највећи део језера замрзне се тек у јануару и тада је слој леда на неким местима дебео 1,5 метар. Околни сибирски предели замрзавају се много пре Бајкала.
Од 2.700 врста рибе које живе у језеру Бајкал, више од 60 одсто њих не постоји нигде на другом месту, попут голомјанке, велике рибе чије прозирно тело садржи 50 одсто масноћа и може да поднесе снажан притисак на километар дубине. Друга ендемска врста је слатководна фока. Рибари најрадије лове омул (слична шарану), а продаја њеног меса, најчешће значи живот за локално сиромашно становништво.
Бајкалско језеро прима воде из чак 336, што мањих што већих, река од којих је највећа Селенга.
Легенда каже да је Бајкал старац са 336 синова и кћери али се само једно дете одметнуло – у виду једине реке по имену Ангара, која истиче из језера. Наводно је сурови, строги Бајкал намеравао да уда ћерку за Иркута, а она се заљубила у Јенисеја. Једном, док јој је отац спавао, искрала се и побегла са својим вољеним. Кад се Бајкал пробудио и видео да му је ћерка отишла, побеснео је.
Оркански ветар је дизао огромне таласе, ломио дрвеће, звери су се разбежале, а рибе побегле на дно језера. Чак је одломио стену са планине и бацио за одбеглом ћерком. Стена је, наводно, пала на девојчино грло. Умирујући Ангара је плакала и молила да јој да мало воде и опрости. Уместо воде добила је очеве сузе. Хиљадама година од тада вода Ангаре помешана са сузама улива се у Јенисеј.
Бајкал је тмуран и страшан, а стена коју је бацио добила је име Шамански камен. Ту су се вековима приносиле жртве да се Бајкал не би наљутио, срушио стену а вода поплавила сву земљу!
Ако путници желе боље да упознају језеро које има и 27 острва, требало би да плове најмање месец дана. Туристичке бродске маршуте обично трају пет-шест дана. На обалама, неретко, видеће медведе, лисице и срндаће. На шумовитом видиковцу уз Бајкал, одакле се пружа величанствен поглед на језеро, на гранама дрвећа везане су многобројне крпице и траке. Туристи који су их ту оставили су, вероватно, пожелели да се једног дана поново врате на Бајкал.
Дубоко језеро познато и као плаво сибирско око као магнет привлачи туристе из целог света, а Руси га сматрају највећим природним чудом. Име му долази од татарског „баи-кул” што значи богато водом на језику народа Курикан који је на овом подручју живео пре 1.300 година.
Геолози имају занимљиве теорије о језеру. Сматрају да је Бајкал у прошлости био језеро, данас је „море”, док ће у будућности бити океан!
