Прочитај ми чланак
ЖИВО СА ПИЈАЦЕ: ШТА ДОНОСИ НОВА ВЛАДА
Са њим долази и Динкић, хе хе, хе… Цело пролеће паламудиш овде на пијацу, дереш се како ће прво он да иде у затвор, како ти дете остало без посла, па уместо у „Замбер“ да удара штеп, сада једва дише од отрова док прска парадајз и паприку у пластеник
Ако хођеш да сазнаш шта народ мисли иди на пијацу, гробље или у берберницу, каже ми један од саговорника у центру града када смо.хтели да га анкетирамо о томе шта очекује од нове владе. Отишли смо, ношени новинарском логиком, „Код Меркелу“, на доњој пијаци, кафану која за репортажу пружа неслућене могућности. Људи воле да причају, али да се не сликају. „Није нас страх, али злу не требало“, кажу. Нас, па старх њих, при руци су им цегери, торбе, кесе, а знају и да опсују без обзира на образовање и школску спрему.
КОД МРКЕЛУ
– Најзад, дочекасмо, дођоше наши – са осмехом, од увета до увета, каже један чичица, родом из Вртогоша.
– Сад ће Тома да пуни затворе, дође крај на лопови – задовољно трља рукама и ставља муштерији комад парадајза више. Нека прескочи киче, ја частим – додаје.
Прилази нам један који продаје „кочански ориз“ и пита чичу да ли и њему хоће да да један парадајз, да части за „његове“, а и треба му за доручак. Чичица, видно расположен, даје му, с опаском, пошто се добро знају, да га случајно не изнервира. – Е, сад да те питам, да ли је Тома дошао да апси или да нас, овакве какви смо, са’рани. Са њим долази и Динкић, хе хе, хе… Цело пролеће паламудиш овде на пијацу, дереш се како ће прво он да иде у затвор, како ти дете остало без посла, па уместо у „Замбер“ да удара штеп, сада једва дише од отрова док прска парадајз и паприку у пластеник. Како је оно дете говорило: ,Што НАТО није срушио Динкић је дорушио – виче стручњак за ориз, који наводи да је сигурно кочански и да је јефтинији него у Македонији.
Успео је да га, опет, изнервира „кочан оризар“, како га назива, а сваки дан су заједно и једу пуњену пљескавицу од 10 и пију пиво „Код Мркелу“.
– Ја, барем, знам за кога сам, а он сваки дан мења дрес, то ли је човек? Ништа му не ваља, а кад се наједе и напије у кафану, зашто пева: „Може ли Като још једно пиће“, што не пева „Сирома’сам, сирома’сам, ал волим да живим“?
– Знаш да смо били на исту страну, увек социјалисти, него теби све не ваља, а не мени, па пређе у радикале, а сад у напредњаке. Много волиш да неко апси и затвара уместо тебе. А, кад се напијемо, како говоримо: „Што нам се не пружи прилика слатко да се накрадемо, последица нема јер је крађа системски повезана, од грађанина до државе – добацује, шетајући од тезге дои тезге, кружећи око чичице.. -Због таквих као што си ти пропадамо- бесан је чичица из Вртогоша.
Али, не смирује се једна од старијих жена, која бурно реагује.
– Шта фали мом сину, а? Завршио факултет на време, он ли је неписмен? Вичемо му: „учлани се, синко, аман бре, у неку странку, да се сви извучемо из беду и будемо охо хо хо.., а он неће, не може, виче, нисам за то школу учио, нећу да ме полуписмени криминалци воде“. И, ти, ћеш да кажеш да је моје дете неписмено и да не ваља, шта ти мислиш, ником, бре, није оставио јединицу. Каже ми: „мамо, долази време кад ће сви да буду одлични и неће бити ниједног ученика који ће да се стиди што има двојку или тројку“. То је мој син, да знате сви, ви, то је будућност Србије, а не ваши политичари, редом лопови и преваранти“, завршава монолог жена, од које нико не може да да дође до речи. Тек кад се удаљи од тезге неко рече: „Жене и даље воде главну реч у куће, н……. смо га! Кад код куће не смеш да кажеш: „овас“, шта је остало на улицу, да савијеш главу и молиш Бога да ти не падне секирче на њу“, добацује неко, правилно се крсти једампут и губи се међу тезгама.
– И даље тврдим да долази боље време, неће Тома и Вучић да лажу, гледам телевизију, нисам будала – закључује чичица из Вртогоша.
– Кад си се последњи пут шприцао – добацује му један од млађих купаца док загледа парадајз.
– Шта те брига? Не памтим, можда као дете – ипак, невољно одговара.
ВОЗИ МИШКО
Почиње прича о коалицији у Врању, која мора да је као и у Београду, јер овде мора да се слуша шта Дачић каже.
– Прича се, добићемо новог градоначелника, овај стари што је изгурао три мандата уморио се, па мало да одспава у Скупштину као посланик – смеје се продавац кромпира, за који тврди да се једини од свих понуђених на пијаци не прска.
-Није се, Мишко, уморио возећи градски аутобус, само се вама тако чини – брани га један, који каже да су на њиховој планини социјлисти „утепали“ гласовима захваљујући њему и његовом сину, а да су потом частили Тому гласовима за председника, јер Тадића очима не могу да гледају.
Распреда како горе код њих, по разасутим махалама, људи не знају ко је на власти, мисле да су још партизани, неки се радују, неки псују, жао им четника, због деда и рођака…
Довољно је да им се обећа нека помоћ у храни и обавезно пиће у продавници кад сврате, да власт обећа да неће бити бугарске окупације нити било каквог напада арнаутских качака.
– Кад им се то обећа – распричао се „дрвокрадица“ – како га зову колеге – онда их водиш као овце на клање и гласаш за њих онако како си договорио у Врању са социјалистима, јер они су на власти преко 20 година.
– Шта ћеш за то да добијеш, ви, шопови, никад ништа не радите без рачунице – пита га продавчица купуса из моравског села, како воли да се представља.
– Обећали су да ће сина за стално да ми запосле, а ћерку привремено, да зарађује неки динар и настави неку вишу школу у Врању, јер јој иде школа од анђела, средњу је завршила са две свеске – поносно истиче.
– И, када ће бити запослења, чујеш ли да се, одмах после избора, пуни комунално предузеће и друга њиховим изборно заслужним кадровима. Онај њихов, што ће да буде градоначелник, изашао јавно и каже: “Хвала, свима што нам верујете, нисмо очекивали оволико поверење, очекивали смо више“! На то, хвала, ће да се заврши, тако мирише, али, ми, се не предајемо, жилави смо, са сваким буди добар са никим се не свађај, то је наша девиза. А, деца ће сама да си нађу свој пут, како га је Господ зацртао- одговара спремно.
– Море, овај пут и Господ се мучи, како пут деци да нацрта јер су много, а пут тесан добацује наша продавачица коју већ сви заједљиво називају „моравка“.
