Министарство културе Руске Федерације забранило је приказивање српског филма „Клип“ у биоскопима зато што се у њему, по званичном образложењу, приказују сцене које садрже нецензурисане псовке, сцене у којима се употребљавају наркотици и алкохол, као и материјали порнографског карактера. Такође, у филму глуме малолетници, што је све у супротности са нормама руског државног закона «О заштити деце од информација које су штетне по њихово здравље и развој». Међутим, у Србији и на Западу се, сасвим супротно, овај филм хвали и награђује највишим наградама.

У поменутом филму су заступљени малтене сви пороци и пошасти савременог доба. Ради се о малолетној српској девојци која живи у сиромаштву, у малом граду у Србији, и разочарана је у све. Она се стиди свог неизлечиво болесног оца, презире своју мајку и не жели да јој помаже у неговању оца. Не одлази у школу, а учитеље сматра глупим. Препушта се дрогирању, промискуитетном начину живота, и бесциљно проводи време у изласцима. И све време снима мобилним телефоном свет који је окружује. Једном речју, главна јунакиња мрзи и саму себе и целу српску стварност.

Када је филм недавно приказан на Међународном Московском фестивалу, гледаоци су почели да напуштају салу, не чекајући његов завршетак, чиме су показали своје неодобравање према таквим животним ставовима које испољава главна јунакиња. И гледаоци у Србији су хладно реаговали на такве сцене са самог друштвеног дна. Међутим, сасвим другачије оцене су дошле са филмских фестивала који се одржавају у Србији и у западној Европи. Тако је до сада тај филм добио главне награде у Бриселу, Шведској, Румунији и Ротердаму, где је оцењен као «енергичан, искрен и поштен». Такође је добио награде и у Србији, као на пример, на филмским фестивалима у Сопоту и Лесковцу. А у Новом Саду, где је филм такође награђен, организатори фестивала су нагласили да су добили подршку Европске филмске академије и оцену да су на добром путу.

Дакле, зашто су домаћи и разни западни фестивали у толикој мери одушевљени овим филмом, ако се публика према њему односи са нескривеним негодовањем, па чак и отвореним гађењем?

Понешто на ту тему је недавно рекао и прослављени светски режисер Емир Кустурица. Питање руског новинара је гласило – зашто у новим руским фимовима, а то се може односити и на овај српски филм, преовладава песимизам? На то Кустурица одговара: „То је зато што сте ви под јаким утицајем новог западног филма. Западни млади филм је црњи од ноћи, и ви га бездушно копирате. Холивуд производи филмове који су поптуно ван контекста живота. Упрошћено речено, Холивуд ствара смеће, али је од свега најстрашнија чињеница да се то смеће на известан начин трансформише у једну целу идеологију и то веома опасну»

То што је приметио режисер Кустурица, примећује и сваки гледалац који се упустио у менталну авантуру гледања филма «Клип». Па ипак, без обзира на негативно мишљење публике, западни и домаћи жирији се утркују у хвалоспевима филму чију окосницу чини објективно пропагирање наркоманије и самоуништења.

На жалост, чини се да је веома често основни критеријум за вредновање савремених уметничких дела постало управо оспоравање традиционалних вредности. Зато је могуће да се данас обилато подстиче стваралаштво у коме се вређа и омаловажава већински систем вредности, а свако ко покуша да заштити општеважећа морална начела – проглашава се противником уметничке слободе.

У Србији у којој не постоји или се не примењује закон који штити децу од информација које су штетне по њихово здравље и развој, а какав постоји на пример у Русији, можете само да немоћно посматрате како се и даље нижу награде и похвале за филмове у којима деца мрзе своје родитеље, учитеље, своју прошлост и садашњост, и наравно, сама себе.

( Глас Русије )

Ознаке: московски фестивал, Русија, Србија, филм клип