Pročitaj mi članak
Србије је 20. маја себи изабрала новог председника – Томислава Николића. Његова инаугурација је била 11. јуна, а 14. његова прва официјелна посета Бриселу. Уочи ове посете неопходно је одговорити на нека питања.
Недавно је објављена информација да је шест земаља, које нису чланице ЕУ, међу њима и Србија, подржало санкције Брисела против Белорусије. Сумњиви тријумф дипломатије Кетрин Ештон имао је бумеранг ефекат у питањима упућеним Београду.
Пре само две недеље, за време посете Москви, Николић је говорио да је заинтересован за српску интеграцију у Евроазијску унију, чији је један од чланова Белорусија. Чињеница да се и Србија прикључила санкцијама може се објаснити тиме што Николић – који тек што је преузео функцију, поготово без владе која још није формирана – никако није могао утицати на одлуку коју је донео његов претходник. Јер те санкције су биле усаглашене још 23. априла, па одговорност за њих сноси претходни кабинет.
Док је био у опозицији, Николић је предлагао мноштво варијанти за решавање нагомиланих проблема, укључујући и проблем Косова. Сада има прилику да те проблеме реши.
Први и главни проблем је очување територијалне целовитости земље и налажење решења за српске енклаве на косову.
Са новим председником патриотом, Београд не може одустати од подршке својим грађанима на Северу Косова. Николић ће морати да пронађе алгоритам непризнавања сепаратиста и подршке Срба у Косовској Митровици у контексту наставка дијалога са Европском унијом. За Србију је етапно признавање фактичке независности Приштине један од услова за стицање статуса кандидата за члана ЕУ – почев од сагласности Београда да представници републике под именом „Косово“ присуствују свим регионалним и међународним конференцијама, закључно са предајом Албанцима контролне функције на српско-косовској административној граници.
Покушати вратити ствари уназад значило би посвађати се са Бриселом. Али и оставити све како је сада – значило би пристати на отцепљење провинције која је исконски српска. А пронаћи компромис између Сциле Европске уније и Харибде наркорежима Хашима Тачија – није нимало лак задатак.
У његовом решавању Николићу, нема сумње, помоћ Москве не би шкодила.
Прво, вектор евроинтеграција Београда уопште не треба буде у супротности са руско-српском сарадњом. Радује тврдоћа са којом новоизабрани председник учевршћује неутрални статус Србије и недопустивост чланства своје земље у НАТО. У овом контексту изазивају забринутост речи представника Европске комисије у Србији Венсана Дежера да би „преиспитивање билатералних економских односа (Србије) са Русијом било пожељно“. Уверен сам да је Томислав Николић довољно мудар да не наседне на сличне провокације.
Робна размена са Русијом постепено се примиче цифри од четири милијарде евра – што је готово половина годишњег буџета Србије. У светлу реалне перспективе ширења под новом влашћу економске сарадње и у сфери банкарства и инвестиција, енергетике и пољопривреде – режим бесцаринске трговине међу нашим земљама мора бити и сачуван и проширен.
Привлачење руских инвестиција и стварање повољне климе за руске компаније у Србији треба да буде једна од главних тачака наше сарадње. Кредит Русије Србији од 800 милиона долара, о чему се Томислав Николић договорио са Владимиром Путином, требало би да суштински помогне српској инфраструктури. Руске државне железнице имају интерес да уложе до 400 милиона евра у обнову српске железничке мреже.
Балкан је кључни регион којим ће проћи гасовод Јужни ток, а реализација тог пројекта ће омогућити да се наши односи подигну на виши ниво. Данас – гас, сутра – метали, прекосутра – високе технологије. Главно је да за то постоје коридори могућности.
Улога и место Русије у будућем свету умногоме зависе од реализације двеју геополитичких маршрута – Северне и Јужне. Осовина Москва-Берлин мора бити допуњена осовином Москва-Београд.
Коридор могућности Београд-Москва данас се проширио и уверен сам да председник Николић неће пропустити прилику да га искористи, а да ће грешке његових претходника бити ускоро исправљене.
Аутор је посланик Думе и члан њеног Комитета за међународне послове
МК/Факти
