Прочитај ми чланак
Милица Лазовић је усред афричке саване одбила понуду коју би вероватно прихватила свака жена из племена Зулу да се тада нашла у њеној кожи.
Милица Лазовић: Када се Зулу жени, за младу даје 11 крава. Поглавица мора да да 25. Овај који је мене просио нудио је 25.000 крава.
У црначком селу, међу кућама плетеним од прућа, док су ратници окићени кожом и перјем лупали копљима и играли уз ритам там-тама, Милица је рекла „не” – ни мање ни више него поглавици Зулу племена који ју је запросио.
Доживљај какав наликује сценарију авантуристичких романси збио се током турнеје етно-удружења „Завичај” из Злакусе по Јужноафричкој Републици.
Етно-удружење „Завичај“ у Африци
– После концерта у Јоханезбургу отишли смо у обилазак Леседи села, где живе домородачка племена, а Зулу је најбројније. Поглавица, чије сам име заборавила, затражио је моју руку. Била сам затечена на тренутак, после је све испало смешно и симпатично – прича ова студенткиња, коју је поглавица запазио док је играла фолклор.
Са друштвом из Злакусе научила је о њиховим костимима од перли, ратничким плесовима, исхрани, историји, обичајима… Зулу ратници су пред Ужичанима извели своје плесове, веома насилне, у којима доминира ударање у главу саиграча. Када је дошло на ред да српски фолклористи демонстрирају ужичанку и моравац, племе се чешкало по глави.
Мораће да нађе другу младу
Била је то увертира новог градива: Домороцима су групни плесови непојмљиви. Иако су они одбили да се ухвате за руке и оплету колце, ансамбл из Злакусе није био тако искључив када је на ред дошао ручак, а на менију се нашли – сушени црви.
– Ово је било први пут да једна фолклорна трупа из Србије гостује у Јужној Африци. Играли смо у Јоханезбургу, а међу 450 Срба који су пратили концерт било је и оних који су допутовали из 1.600 километара удаљеног Кејптауна. Примили су нас у амбасади Србије у Преторији – каже Саша Дрндаревић, оснивач и вођа „Завичаја”.
(Блиц)
