Прочитај ми чланак
Страни стручњаци најављују екстремно хладну предстојећу сезону, док домаћи мисле да је то претерано. Из света стижу прогнозе о температурама и до минус 40
Мало, мало, па жива у термометру показује, или ће показивати, четрдесети подељак. У плусу или у минусу! Летос је скакала до афричких врућина, а метеоролози најављују да ће се наредних месеци спустити до „белог амбиса“. Према тврдњама светских научника, услед смањења арктичког леда, ова зима биће најхладнија у последњих 150 година, а поједини очекују – ледено доба.
Арктички лед се топи невероватном брзином, ледена капа смањила се на рекордно малу површину, а климатске промене постају све уочљивије. У односу на 1990. годину, површина арктичког леда мања је чак за 45 одсто, што је најдрастичније смањење у људској историји.
Климатолози упозоравају да нестанак леда убрзава размену топлоте између океана и атмосфере и да ствара огромне ветрове, што би могло довести до крајње хладних и снежних зима у Европи, а самим тим и у нашој земљи.
Метеоролози у свету и у региону прогнозирају да Балканско полуострво ове године чека неуобичајено хладна зима са екстремно ниским температурама и до 30 степени испод нуле. Наши стручњаци мисле другачије. Зима која је пред нама ће имати периода са температурама испод просечних, али неће бити толико хладна.
У Институту за метеорологију сматрају да је упозорење о суровој европској зими далеко од истине и ближе сензацији. Мања количина леда условљава лакше померање хладног ваздуха у умерене ширине, али то не значи нужно да ће зима бити изузетно хладна. Такође, не може се предвидети где ће се хладни талас померити.
Ни сезонска прогноза Републичког хидрометеоролошког завода не наговештава екстремну зиму, напротив, предвиђа се да ће у области западног Балкана и Панонске низије зима вероватно бити блажа у односу на вишегодишњи просек.
И метеоролог Бранко Спаравало сматра да је остварење прогноза о температурама до минус 30-40 мало вероватна.
– Вредности од минус 30 на Балкану су веома ниске и ретке не само у току једне деценије већ и у току века – објашњава Спаравало. – То је доста смела прогноза и не можемо се поуздати у њу.
Стручњаци упозоравају да је ово само прелиминарна прогноза, јер је дата четири месеца унапред. Пракса је да се коначна прогноза издаје почетком новембра, јер је поузданија када је ближа зими.
Ипак, уколико се понови прошлогодишњи сценарио са екстремним временским условима, ниским температурама и високим снежним наносима, услед којих је дошло до прекида нормалног функционисања великог броја општина у Србији, не можемо проћи без увођења ванредног стања.
Начелник сектора за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова Предраг Марић уверава да зиму спремно чекају.
– Припреме за предстојећу сезону су почеле пре две недеље. Издали смо већ наредбе надлежним министарствима и службама, нарочито у погледу старачких домаћинстава, да на време допреме храну, лекове и све што им је потребно за живот пре почетка падавина – каже Марић. – У току је и набавка моторних санки и чизама.
И Зимска служба у „Путевима Србије“ спремно ће дочекати снег. Сезона почиње 15. новембра и траје до 31. марта. За одржавање путне мреже потребно је око 900 милиона динара, које ће обезбедити Министарство за регионални развој и локалну самоуправу Републике Србије.
Ипак, и поред свих припрема и упозорења, уколико би се један од песимистичних сценарија обистинио, последице би биле несагледиве. Лане је од последица хладноће и смрзавања живот изгубило 10 грађана, док је њих 187 ангажовањем спасилачких служби спасено. Услед обилних снежних падавина завејано је око 25.000 домаћинстава са око 70.000 угроженог становништва у брдско-планинским областима. У овим крајевима, око 6.000 километара локалних и некатегорисаних путева је било непроходно.
Предвиђања нису добра ни када је област енергетике у питању, на коју се криза најпре може одразити. Иако је министар енергетике, развоја и заштите животне средине Зорана Михајловић изјавила да неће бити рестрикције струје, ипак ће она вероватно морати да се увози.
Прогностичари објашњавају да дугорочне временске прогнозе нису прецизне, а као пример највећег промашаја наводе прогнозу за прошлогодишњу зиму у Великој Британији, када су климатолози британског „Мет офиса“ предвиђали топлу зиму, а било је управо супротно.
(Новости)
