Повод за ову адхок анализу је низ недавних јавних наступа србских државних званичника, као и пратећих (про)режимских текстова у домаћим медијима, на тему збрињавања и трајног насељавања такозваних „афро-азијских и арабских миграната“ на територији државе Србије- Тема којом се бавим у континуитету од 9 година, и коју сам детаљно обрадио у више десетина анализа, као и у својој књизи: „Копље Ислама у срцу Европе“ (априлско издање 2016).

Оно што је по мени посебно забрињавајуће јесте чињеница да домаћи званичници више и не крију своје намере да убрзано спроведу „евро-атлантске планове“ о присилним демографским променама у Србији, које ће неминовно резултирати у убрзану депопулизацију домаћег становништва, „десрбизацију“ наше нације и у крајњој инстанци у перманентни културолошки геноцид над србским (уставотворним) народом у оквиру властите државе.

Ако тај споља наметнути (и изнутра „фанатично-прихваћени“) процес сагледамо у контексту „бараже“ евроунијских и режимски спонзорисаних (политички, медијски и финансијски..) програма, да се у наше друштво „интегришу“ мигранти, углавном исламске вероисповести, и што је посебно забрињавајуће, ради се о углавном мушкарцима војног доба (који се на територији Србије ових дана понашају попут пљачкашких хорди)- док у исто време „наша“ држава практично ништа не ради да заустави супротан процес: одласка у „бели свет“ економски обесправљених србских грађана, углавном младих и школованих људи- онда се поставља озбиљно питање да ли се иза таквог системски организованог и режимски стимулисаног процеса, крију неке друге (много мрачније) осим званичних, наводно хуманитарних, намере!?

Није битно да ли се иза таквог послушничког, ауто-деструктивног и полтронског понашања наших званичника према ЕУ, када је у питању безусловно прихваћање  наметнутих „мигрантских квота“, крије само њихова наивност и жеља да се на тај начин додворе бриселским господарима, у нади да ће им то „отворити неко ново поглавље“, или су пак свесно ступили у заверу против националних интереса државе коју наводно представљају и штите- њихово деловање очигледно има трагичне и дугорочно негативне последице по опстанак наше нације, које чак ако не и представља свесну издају нације, онда засигурно има криминални карактер, бар у домену корупције и некомпетентности.

Управо данас је наша Влада организовала прославу „Међународног Дана Миграната“, на којој је режимски министар Зоран Ђорђевић најавио још већ мигрантску кризу у Србији, и тим поводом се похвалио како је његово министарство усвојило посебан правилник о (трајном) збрињавању малолетних миграната које УНХЦР „нуди Србији“. Ђорђевић је навео да је од почетка мигрантске кризе кроз Србију прошло више од милион миграната, али оно што посебно забрињавајуће, јесте (податак који је он изнео) последњи тренд међу „мигрантима“ да (након одбачености од ЕУ) виде Србију као трајну дестинацију за насељавање. Према нашем министру, само ове године је у Србији „откривено“ 13.315 илегалних миграната, од којих је 12.000 спремно поднело захтев за азил. Другим речима, то значи да данас преко 90% „миграната“ више не види Србију као транзитну земљу, већ је прихвата за (нужну) трајну дестинацију!?

Овде треба подсетити на парадоксалан податак, који је почетком године, изнео управо министар Ђорђевић- он је у фебруару цитирао статистику ОЕБС-а која наводи да је од 2000те (петооктобарског пуча?) Србију напустило 654.000 грађана економских емиграната, и то углавном младих, између 15 и 24 година живота. Министар се тада „јавно забринуо“ и најавио акциони план о заустављању масовног егзодуса и повратка Срба у своју отаџбину. Али као што то видимо из данашњег наступа министра Ђорђевића поводом „Међународног Дана Миграната“, и као што ћемо у наставку анализе сагледати из наступа других државних званичника- за наш режим је очигледно главни приоритет: збрињавање свих, за ЕУ неподобних и непожељних, миграната, који су ових дана „ускладиштени“ широм Србије, док су србски (е)мигранти за њих „последња рупа на свирали“.

Овоме у прилог говоре и недавни натписи из домаће штампе који описују као додатну мотивацију наших грађана за напуштање Србије, несигурност и угроженост домаћег становништва у околини Мигрантских центара, нарочито у пограничним подручјима. Драстичан је пример општине Шид- чије је становништво практично преполовљено од почетка „мигрантске кризе“ (Митровачки портал је тај егзодус описао следећим насловом: „У Шиду ко некад на Косову, народ се исељава под притиском миграната..“).

Уосталом, из угла аутократског напредњачко-социјалистичког режима, таква пракса је за њих много безбеднија, бар када је у питању опстанак на власти- млади и школовани Срби, нарочито они који су своје факултетске дипломе и докторате стекли мукотрпним и озбиљним радом, представљају ону категорију грађана која има тенденцију да се буни, поставља неугодна политичка питања, и има потенцијал да угрози, не само њихову власт, већ и привилеговане партијске позиције у „полуквалификованом и плагијаторском државном сектору“..  

Недавно је наш председник Вучић приликом државне посете Грчкој, великодушно понудио грчком председнику Мицотакису да Србија прихвати „сав вишак малолетних миграната“, што би само по себи био хуманитарни гест вредан похвале, да истовремено у нашој земљи десетине хиљаде србских малишана не живе испод границе сиромаштва и буквално гладују, многи без крова над главом, неки и без једног или чак оба родитеља. Истовремено хиљаде србских избеглица из ратова 90их и даље немају решено стамбено и егзистенцијално питање.

Наравно, овде се поставља и „морално и етичко право“ евроатлантских западних држава (ЕУ и НАТО) да сиромашној Србији данас намећу било какве „мигрантске квоте“ и „непријатељске азиланте“ из земаља које су управо они уништили (тактиком спржене земље) својим илегалним колонијалним ратовима и геноцидним санкцијама, створивши тако један од највећих мигрантских вештачких егзодуса у историји људског друштва- и то по рецепту такозваног „хуманитарног рата“ који су прво испробали на Србији, током варварске НАТО агресије 1999те! То вам је, као када бисте од жртве коју сте обогаљили, захтевали да она, тако обогаљена и ојађена, преузме да се стара о другим вашим, такође обогаљеним жртвама..  

Овде се поново враћамо на тему из наслова- зашто наша држава, уместо да, у сарадњи са „хуманитарним западом“, спонзорише финансијски и логистички повратак најмање пола милиона србских економских миграната- спонзорише (и то агресивно) удомљавање и насељавање Србије, нама „културно-супротстављених“ и недобронамерних миграната, за које добро знамо како су „усрећили Европу“ (која сада покушава да их се растосиља на наш рачун).

Уосталом, да би разумели каква судбина може да очекује у блиској будућности тако „азилантизовану и исламизовану“  Србију, треба да само погледамо недавни историјски пример нашег Косова и Метохије. Тамо су Срби почетком 20ог века представљали већинско становништво- данас смо тамо заступљени у „статистички безначајном проценту“- свакако великим уделом због ратова и етничких чишћења, али ипак највише због супериорног „муслиманског наталитета“. Ако неко мисли да ће насељавањем „опустелих делова“ Србије арабским мигрантима, како то ових дана предлаже наша грађанска повереница Бранкица Јанковић, да нам то „побољша националну крвну слику“, онда се грдно вара. Управо супротно, као што то можемо да видимо на примеру Косова, то ће нам угасити лозу, и то трајно, а од Србије вероватно створити неки нови исламски калифат!?

Наравно, све више постаје очигледно да постојећи србски државни апаратус нема намеру да спроводи било какве програме који су у националном интересу Срба и биолошком опстанку и ревитализације властите нације- већ само оне, споља наметнуте, који ће вештачки и трајно променити демографску карту Србије, и трајно нас „угасити као нацију“.

Свакако да излаз постоји, а то је хитна и радикална промена режима, и довођење на власт национално одговорне власти, попут рецимо Орбанове у Мађарској. Све док су нам на власти ови данашњи „дипломски и патриотски плагијатори“ црно нам се пише…

Извор: facebookreporter.org

Ознаке: мигранти, насељавање, Србија