Прочитај ми чланак
(Новости)
На Виминацијуму започели експерименти који треба да расветле живот у антици. Симулиран погребни обред и чин кремације. Засађена лоза
Археолози у тогама, уз древни обред у част бога вина Бахуса, засадили су у уторак прве чокоте лозе у огледном „староримском“ винограду Виминацијум. Затим је четвороножни „Римљанин поркус доместикус“, или у преводу – домаће прасе – уз одговарајући обред кремиран на археолошком локалитету уз надзор научника који су сагоревање пратили инфрацрвеним термометрима.
Ови необични огледи део су међународног научног пројекта „Опенарх“, који финансира Европска унија и почетак су примене експерименталне археологије у Србији, каже проф. др Миомир Кораћ, диркетор Археолошког пројекта „Виминацијум“.
– Експерименти који ће се изводити током марта треба да расветле како се одвијао свакодневни живот у античка времена – каже проф. др Кораћ. – Огледи, у које ће бити укључени и инострани стручњаци, јесу археолошка форензика која треба да открије тајне старе скоро 2.000 година. На пример, како су Римљани успевали да производе велике количине грожђа и вина, иако нису имали данашња хемијска средства и технику за заштиту од штеточина.
Археолози подсећају на то да је антички Виминацијум, престоница Горње Мезије, имао око 30.000 становника, што је по данашњим мерилима град величине Београда.
– Они су трошили велике количине вина које су добрим делом долазиле из овдашњих винограда – каже проф. др Кораћ. – Винова лоза, грожђе и вино су један од стубова европске цивилизације, нарочито њеног медитеранског дела. Они су били изузетно значајан део римске економије, културе и обичаја.
Зато су археолози с Виминацијума решили да открију тајне античког виноградарства и по римским правилима сачекали су иделно време садње у данима опадајућег младог месеца. Обучени у тоге, они су репликама римске мотике, српа, ножа и других засадили прве чокоте беле тамјанике, врсте грожђа која се узгаја на нашем простору најмање 600 година.
– Винова лоза је посађена на римски начин, уз дрво брест које је, по мишљењу античких виноградара било најбоља потпора – каже проф. др Кораћ.
Други експеримент покушао је да одговори како је у граду Виминацијуму решаван важан верски, комунални и санитарни проблем кремације и сахрањивања. У шали су оглед назвали „римски Топаловићи“ по угледу на чувене јунаке „Маратонаца“.
– Експеримент треба да објасни разлике примећене приликом ископавања овдашњих римских некропола, у односу на оне с других подручја – каже проф. др Кораћ. – Утрошили смо шест кубика дрвета и одмах се наметнуло ново питање: одакле Римљанима толико дрвета за огромне некрополе. Изгледа да су користили још неко гориво, које је још увек мистерија.
АНТИЧКА АГРОТЕХНИКА
Археолози ће покушати да врате у праксу методе узгоја и заштите винове лозе које су примењивали стари Римљани.
– Да би се лоза боље укоренила и давала обиље плода, на место садње се разбацивала смеса измрвљене коре храста и грахорица. Да лозу не би повредиле штеточине и мраз, у јамице ћемо убацити осушена зрна махунарки, сочива или боба – каже проф. др Кораћ.
