Подешавања / Settings

Истраживачка екипа која ради на анализи археолошког локалитета Виминацијум пронашла је остатке тријумфалне капије, која се сматра једним од заштитних знакова архитектонског наслеђа римске цивилизације. Истраживачки тим, који чине др Саша Реџић, др Илија Данковић, др Младен Јовичић, др Ангелина Раичковић, као и студенти Кристина Живковић и Петар Којадиновић, пронашли су остатке тријумфалне капије на […]

Ово за Спутњик каже Миомир Кораћ, директор Археолошког института у Београду, руководилац Виминацијума у коме се недавно одвијао прави филмски сценарио. Филмски заплет и потера за крадљивцима Један од археолога који је радио до касно на монитору безбедносних камера угледао је уљезе. Одмах је знао о чему се ради, јер су колеге приметиле да током […]

Једино шта са сигурношћу могу да кажу је да представља „писмо упућено Богу“ које је стављено под узглавље девојчице сахрањене у оловном саркофагу јерусалимског стила, који је реткост и недвосмислено указује на блискоисточно порекло покојнице, преносе Новости. Научници су направили право чудо размотавајући испресавијани метални листић величине нокта. На њему се јасно виде урезана старогрчка […]

Више података о открићу биће доступно након антрополошке анализе, а у овом тренутку се зна да је ратник био висок 1,78 метара. У гробу ратника откривени су дуги двосекли мач од гвожђа са бронзаним врхом, велики коштани чешаљ у футроли од костију, гвоздени делови појаса и посуда од керамике. Ускоро ће бити познато да ли је реч о усамљеном […]

Ископавање се врше на простору касноантичке некрополе урбаног дела Виминацијума на којој је цивилно становништво сахрањивано током четвртог века, а новооткривени германски гроб је из каснијег периода. Стручни археолошки тим који чине Илија Данковић, Иван Богдановић и Ана Митић наставиће истраживања, а у наредним недељама биће познато да ли је реч о усамљеном гробу или […]

Локалитет који тек почиње да даје своје прве плодове као туристичка атракција, са камповима за децу и тинејџере, па и одрасле који би да се опробају у начину живота римских легионара, да живе, једу, спавају и боре се као војска која је боравила на нашем тлу пре две хиљаде година, а да при том буду […]

Кораћ је за Тањуг рекао да ће даља изучавања дати прецизније податке о овим индивидуама, а материјал ће бити подвргнут и ДНК и различитим физичкохемијским анализама у циљу што бољег разумевања ове археолошке целине. Иначе, нова сезона ископавања Виминацијума је, подсећа Кораћ, већ у првим месецима дала изванредне резултате. „Након открића маузолеја истакнутог становника овог […]

За њих ће у кампу бити направљени полигони са бројним препрекама, на којима ће унапредити своју физичку кондицију. Током трајања кампа, за њих ће се одржавати и радионице, које ће водити искусни едукатори. Камп ће бити реплика римског војног логора откривеног у Виминацијуму, који ће обиловати висинским, и полигонима са препрекама. Прва седмодневна смена у […]

ДОЛАЗАК 1.000 научника из целог света на Лимес конгрес, који ће се одржати на Виминацијуму у августу 2018, потврда је његовог научног значаја али и туристичког потенцијала. Иако је откривање престонице римске провинције Горње Мезије још на почетку, њу обиђе и до 3.000 туриста дневно, а доња годишња граница посећености је подигнута на 60.000 посетилаца. […]

Срби су по гастрономским приоритетима слични Римљанима из Виминацијума, престонице провинције Горње Мезије, јер као и они воле прасетину и сланиницу. Многи становници Виминацијума су радили тешке послове, због чега су имали деформисану кичму, али су им зато зуби били врло здрави, јер нису користили шећере који су данас у употреби. Становници римске метрополе, чији […]

Археолози Виминацијума су у њивама око термоелектране Костолац почели откопавање моћних зидина римског легијског логора око којих се од 1. века наше ере развијао цивилни град који је израстао у престоницу провинције Горње Мезије. Ископавања су почела после детаљног снимања терена георадаром и утврђивања простирања зидина утврђења у коме су једно време боравиле две легије, […]

Откриће  златних и сребрних плочица с магијским текстовима на непознатом језицима и писмима у некрополи античког Виминацијума, у атару села Костолац, потресло је свет. Од тренутка кад су први примерци „Новости“ изашли јуче из штампарије, преносећи вест о сензационалним проналасцима, телефони археолога су се усијали од позива. Већ јуче ујутро локалним друмовима Стига тутњала су […]

– Ради се о медију којим су се одређене особе обраћале натприродним силама или радије божанствима или демонима са различитим молбама. Најчешће су у питању клетве или враџбине везивања какве су на пример и љубавне чини. До сада их је на територији римског царства откривено око 1.500, али су у највећем броју случајева начињене од […]

„Приликом заштитних археолошких ископавања на локалитету Виминацијум, на месту изградње новог блока Термоелектране Костолац Б, археолози су пронашли меморију, поџемну гробницу (грч. хyпогеум). Реч је о породичној гробници, у којој су се сахрањивали припадници вишег сталежа, који су себи и својим потомцима могли да омогуће вечни боравак у велелепном објекту украшеном зидним сликарством“, рекао је […]

Највреднија домаћа археолошка налазишта. Мало која земља може да се похвали овако богатом историјом

Виминацијум је некада био једна од највећих римских метропола на Балкану са 48.000 становника. Готово да није било римског императора који га није посетио. Готово да су представници свих тада познатих народа живели овде. У више наврата, у овом граду боравио је и цар Константин. Овде се ковао златни и сребрни римски новац.

Прелепе фреске какве се могу видети у Виминацијуму, код Костолца, немају ни Париз, ни Лондон. А, римски град какав се може видети на мање од 100 километара удаљености од Београда не постоји ни у Италији.

На ушћу преисторијске Мораве у Панонско море прорадиће на јесен подземни музеј у коме ће владати атмосфера од пре пет милиона година, када су саванама и мочварама данашњег старог Костолца лутала крда преисторијских животиња

Откривен невероватно очуван велики римски пут од огромних камених плоча широк око пет и по метара. Од 400.000 километара римских путева 80.500 било је поплочано.

У оквиру државног програма обележавања 17 векова Миланског едикта председник Томислав Николић у присуству бројних званица, представника дипломатског кора и посетилаца вечерас је у римској вили Археолошког парка Виминацијум свечано отворио изложбу „Константнин Велики и Милански едикт 313“.