Прочитај ми чланакАко због страха од смрти нисмо спремни да прославимо Васкрслога, то ће бити крај хришћанства. Ова порука руског пртојереја Андреја Ткачова остала је у Србији да лебди у ваздуху, скривена иза невидљивог вируса и Удбашке пропаганде безбожничког режима.
На нашу вечну срамоту, Срби ће ове године први пут за празник над празницима седети у кућама. Без дигнутог гласа, без побуне. Као овце које воде на клање, режим Александра Вучића нас је привео под духовну секиру.
Како смо од народа који је недавно узвикивао „Не дамо светиње“ дошли до „дајемо Христа“!? А испада да Га се одричемо и то олако.
Да ли је могуће да толико верујемо медијима, који лажу о свему, па и о последицама корона вируса? Да ли је могуће да смо и даље поданичка гамад, која је спремна да за шаку евра (тачније 100) прихвати да му Бугојанац и лезбијка забране прославу Васкрса? Да ли је могуће да нам је прихватљиво и логично да се као марва гурамо по мегамаркетима, а слажмо се да је опасно на Васкрс доћи макар у порту цркве на Свету Литургију?
Многи на друштвеним мрежама већ сада позивају на народну побуну чим се заврши ванредно стање. Доћи ће и крај пандемије, али народ који уместо мозгом и срцем – размишља само дебелим цревом, тешко да ће прогледати преко ноћи. Ако смо спремни да прихватимо укидање Васкрса, бићемо спремни и на многе друге ствари које нам спремају.
Сада смо стављени на тест и пали смо. Одрођени од Бога, уплашени да сачувамо своју пролазност, пристали смо да учествујемо у највећем експерименту глобалних антихриста и домаћих Удбашких окупатора, односно слуга истих тих глобалиста.
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 15, 2020
Дакле, горе наведено је кривица народа. Несумњива. Ипак, нека ми Бог опрости, постоји и велика одговорност наше Српске православне цркве. На репресију режима, патријарх и владике нису смеле да ћуте. Овде тактике и виши интереси падају у воду. Ово је црвена линија.
Нема сумње да би безбожнички део Србије, а он је нажалост (сада се потврђује) већински у овој несрећној земљи, жестоко напао СПЦ да су позвали народ на Васкршњу литургију. Хајка режимских „медија“ и другосрбијанског медијског картела би била немилосрдна.
Али, улога цркве је да заштити своје вернике. Они су сада остављени да умру гладни, без духовне хране. Као што старац Пајсије Светогорац истиче „Ако Црква ћути да се не сукоби с државом, ко ће говорити“!?
А колико може да буде снажна моћ Цркве, видело се у Црној Гори, када је Митрополија стала уз народ (и народ уз њу).
Ако смо часни, и народ и свештенство, после овога бисмо морали да се одрекнемо и овоземаљског ђавола оличеног у режиму Александра Вучића. После свега овога, СПЦ би ту морала да стане на чело колоне. Нема то везе са политиком, опозицијом… Црква је дужна да се врати својим верницима. Шта ће се десити када режим сутра призна Косово и Метохију?
После ванредног стања, и Србији су потребне литије. И оне за заштиту светиња и литије да нам Бог опрости Васкршњу срамоту.
