Проглашен је кривим за убиство десеторо Срба, осуђен је и за смрт још двојице, али је одлуком Уставног суда слободан човек и “кандидат за премијера Хрватске“.
У пресуди Врховног суда Бранимиру Главашу писало је да су Срби убијани тако што су им везиване руке и лепљена трака преко уста, после чега су бачени у Драву.
У другој пресуди, осуђен је и за убиство двојице Срба у гаражи Осијечког народног секретаријата, на чијем челу је био 1991. године.
Главаш данас тврди да је реч о политичким процесима и да се велике партије плаше његове странке Хрватског демократског савеза Славоније и Барање.
У изборну трку ушао је под слоганом “Славонац зна шта Славонцу треба“. А њега добро знају сви припадници српског народа у том региону, а подсетио их је на то и недавним маршом његових “црнокошуљаша“, које је у изјави за Б92 назвао “спортистима“.
Главаш: Од првог тренутка рекао сам да нисам крив, да рат није био злочиначки него је био чист као суза, ослободитељски рат и ја ћу то доказати.
Б92: Какав однос сада имате са Србима који живе у Осијеку?
Главаш: Ја са мојим суграђанима српске националности никада нисам имао никаквих проблема, чак и у оним најтежим данима великосрпске агресије.
И док у својим предизборним спотовима обећава да це смањити незапосленост, прошле године буру у јавности изазвало је марширање паравојне јединице, гарде ХДССБ.
Главаш: Све је то био део маркетинга, пред изборе 2015. године смо били у медијској изолацији. Неки су на то гледали позитивно, неки негативно…
Б92: Није ли то опасно?
Главаш: Не… То… Ви сте поменули да су то некакве паравојне формације… То не стоји ХДССБ је основао спортску секцију, која се тако звала, а бомбастично смо ушли у медијски простор…
Б92: У војним униформама?
Главаш: То је спортска секција.
Уз то, Главаш је поручио Србима да је његова партија и за Србе политичка опција.
Од око 100.000 становника града на Драви, око 7.000 су Срби. Једно од места окупљања је и православна црква.
Србин из Осијека Велибор Зиројевић каже да је недавно обновљен један православни крст.
Зиројевић: То је учињено градским средствима, а доктор Мишковић који се бави историјом Срба и православном црквом је добио награду за животно дело.
Б92: Да ли се осећате безбедно у овом граду?
Зиројевић: Ја, лично, да…
Б92: А остали?
Зиројевић: Верујем да да, али морамо заједно да радимо на томе.
Ипак, последице рата се и даље осећају, томе сведочи и графит „уби’ Србина“, на који је слово ЛЈ додао Зиројевићев син.
Зиројевић: Снажне трауме из домовинског рата још трају, дакле та подела на колективну жртву и колективног кривца и даље траје. И даље се води рачуна о националној припадности, грађански концепт није заживео…
Богати делови земље разговарају о култури И спорту, сиромашни о национализму, што политичари користе, објасњава новинар РТЛ из Осијека Тин Ковачић.
„Они се баве темама ћирилице, машу заставама и тако подижу тензије између народа… Прескупо плаћамо јефтину политичку игру и то се може избећи, али то политичарима није у интересу“, истиче Ковачић.
Према његовим речима, уместо политичарења, требало би се бавити запошљавањем људи, пошто је последњих година осијечки крај због немаштине напустило скоро 100.000 људи.