Прочитај ми чланакОбама, амерички стручњаци и креатори политике, као и сенатори, прошле недеље обећали су „одмазду“ против Русије.
Само неколико дана после ослобађања северног сиријског града Алепа, руски амбасадор у Турској Андреј Карлов упуцан је док је држао говор у ликовној галерији у турској престоници Анкари.
Пуцач, идентификован као бивши турски полицајац, извео је познати гест са кажипрстом који показују терористичке организације у суседној Сирији, укључујући Џебат Ал Нусру и самопроглашену Исламску државу, говорећи, како преноси Гардијан:
„Не заборавите Алепо. Не заборавите Сирију. Ако наши градови нису безбедни, ни ви нећете бити безбедни. Само мртав ћу изаћи одавде. Свако ко је умешан у ово страдање платиће цену.“
Напад се подударио са наводним безбедносним инцидентом у близини америчке амбасаде у Анкари, који је сама амбасада окарактерисала као „пуцњаву“ иако се то можда односило и на атентат.
Међутим, западни листови, укључујући Дејли мејл, UK експрес и Сан настојали су то да представе као одвојене инциденте. То може бити намеран покушај да се САД прикажу као жртва, заједно са Русијом, како би се скренула пажња са америчке умешаности.
НАЈАВЉЕНА АМЕРИЧКА ОСВЕТА РУСИЈИ
Председник Барак Обама, амерички стручњаци и креатори политике, као и сенатори, прошле недеље обећали су „одмазду“ против Русије због наводног „хаковања“ током америчких председничких избора у 2016. Ове претње се догађају у светлу све бесмисленијих испада западних политичара, стручњака и креатора политике услед фрустрација што су се њиховој глобалистичкој агенди супроставиле пробуђена Русија и растућа Кина.
Гардијан у чланку објављеном овог викенда под насловом Барак Обама обећао освету Русији због хакерских напада на америчке изборе наводи:
„Барак Обама упозорио је да ће се САД извршити одмазду због руских сајбер-напада током председничких избора.
У интервјуу за Национални јавни радио у петак ујутру амерички председник је навео да чека коначни извештај који је захтевао због низа руских хакерских напада, али је обећао да ће бити одговора.
‘Сматрам да нема дилеме да, кад год било која страна влада покуша да утиче на интегритет наших избора… требало би да предузмемо акцију’, навео је Обама. ‘И хоћемо, у време и место које ћемо сами изабрати.’
‘Нешто од тога ће бити отворено и познато јавности; нешто друго можда неће.'“‘Нешто од тога ће бити отворено и познато јавности; нешто друго можда неће.'“
Чланци попут оног из Бизнис тајмса под насловом Како САД могу да одговоре на руско хаковање? Ево шест потенцијалних потеза набрајају могуће одговоре, укључујући:
„Сајбер-напади на руске мреже или инфраструктуру; пуштање информација које би нашкодиле Владимиру Путину; циљање офшор рачуна; убацивање вируса у руске шпијунске мреже; мешање у руску политику и економске санкције.“
Међутим, многи аналитичари, укључујући и оне из америчких спољнополитичких кругова, приметили су да се америчка способност да „сајбер нападима“ одговори Русији креће од узалудне до оне која би додатно учврстила подршку руског народа Кремљу.
Њујок тајмс у чланку под насловом Обама суочен са компликованим питањем коришћења моћног сабер арсенала против Русије наводи:
„Док је Обама у петак обећао да ће ‘послати јасну поруку Русији’ која би истовремено била казна и средство одвраћања, неке опције су одбачене као неефикасне, а друге као превише рискантне. Да је избор бољи, како је недавно прокоментарисао један од помоћника, председник би до сада већ деловао.“
По свему судећи, покушај сајбер напада би се окончао додатним понижењем и изолацијом америчких владајућих кругова.
CUI BONO?
Хладнокрвни атентат на руског амбасадора у срцу Турске, међутим, веома је ефикасна „освета“ не само због руске улоге у парирању западном медијском утицају, који ефикасно подрива западни монопол над перцепцијом светске јавности, већ и због ремећења америчких геополитичких циљева широм Блиском истока – посебно у Сирији и посебно након ослобођења Алепа.
Атентат – који је, како год окренете, злочин, чак и ратни чин – очигледно је извео милитант из редова терористичких организација које наоружавају, обучавају и финансирају САД и њихови регионални савезници, укључујућу Саудијску Арабију, Катар, чак и Турску. Упркос овој чињеници, ако су САД умешане у атентат, то ће бити тешко доказати. Чак и ако би се доказало, било би тешко убедити светску јавност су САД у прошлој недељи прешле пут од јавног разматрања бенигних сајбер напада до убиства страног дипломате.
Поред простог „слања поруке“, што су амерички креатори политике настојали да ураде, ово такође подрива наводни напредак који су Анкара и Москва постигле у преговорима о улози Турске у текућем посредничком рату против Сирије. Убиство оптерећује било какав напредак те врсте и чак прети да поништи тешко постигнути прогрес остварен пошто је Турска оборила руски авион изнад Сирије у новембру 2015. године.
Док и даље пристижу докази у вези са атентатом, САД – сопственим инсистирањем на јавним и непрекидним претњама Москви осветом – саме од себе отвориле су једног од главних осумњичених за ово брутално убиство. Узевши у обзир њихову улогу у стварању, наоружавању, финансирању и усмеравању терориста широм региона током свих ових година, САД у најмању руку сносе индиректну одговорност.
Тони Карталучи је геополитички аналитичар и писац који живи у Бангкоку
Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ
