Прочитај ми чланакУпркос бесомучној пропаганди упереној против председника Руске Федерације Владимира Путина коју “емитује” политички Запад, његова “звезда” сија све јаче на политичком небу света. Имајући у виду Путинова досадашња достигнућа, без претеривања се може рећи да ће га будуће генерације препознати као једног од највећих лидера у историји.
Председник Руске Федерације је већ годинама највећи “трн у оку” политичког Запада
Упркос бесомучној пропаганди упереној против председника Руске Федерације Владимира Путина коју “емитује” политички Запад, његова “звезда” сија све јаче на политичком небу света. Имајући у виду Путинова досадашња достигнућа, без претеривања се може рећи да ће га будуће генерације препознати као једног од највећих лидера у историји.
Популарна прича каже да је некадашња државна секретарка САД Медлин Олбрајт својевремено изјавила да је природно богатство Руске Федерације “сувише велико за једну земљу”. Таква порука представља одраз вишедеценијских тежњи Запада да се докопа “блага” Русије, а настојања “грабљивог савеза” предвођеног Америком готово да су спроведена у дело деведесетих година 20. века, када је Русија била на коленима. Захваљујући хаосу у који је била потонула Руска Федерација, оснажен је положај олигарха и држава је опљачкана. Али, велика пљачка није била довољна да задовољи апетите олигарха, због чега су неки од њих удружили снаге са Западом и почели да сплеткаре против матичне државе.
Крајњи наум био је или да се распарча Русија или да се ослаби у толикој мери да постане послушник западним силама. Али, онда се, посве неочекивано, Владимир Путин појавио на државном кормилу у Москви 2000. године и Кремљ је био ослобођен, као и Русија. У кратком року, нови лидер је изнова претворио “посрнулу” државу у велику светску силу. Од тада, Запад свим силама покушава да схвати “ко је тај Владимир Путин” и зашто су се изјаловили “велики планови” Американаца и Европске уније о експлоатацији и потчињавању евроазијског пространства.
“Састојци” Путиновог успеха крију се у социо-политичким “механизмима” које је он успоставио. Током његове власти, Руска Федерација постала је једина “брана” против западног “глобалног царства”, једини “фронт” против исламског екстремизма и једина контратежа “погубном глобализму”, па не чуди што се читав западни свет уротио против Русије и њеног народа. Док је остатак планете тонуо у економску кризу у протеклој деценији, што је, у највећој мери, био “производ” грамзивости Запада, Русија је водила разумну економску политику.
Због разборитости Руса и њиховог руководства, Руска Федерација није у дуговима, а људи живе срећно и раније одлазе у пензију у поређењу са становницима западних земаља. Такве успехе Запад не прашта, већ се бесомучно подсмева светлој руској традицији, а Путина нападају са свих страна – од медија, преко банкарске елите, до западних политичара, као да је Хитлеров брат, а не лидер који у свакој прилици поштује антифашистичке тековине.
Путинова власт, заправо, представља претњу за западну традицију, укључујући законе, којима се на Западу манипулише како би се дозволио сваки грех и свака “прљавштина”, попут хомосексуализма. За разлику од Русије, где се поштује хришћанска вера, религија се на Западу “поништава” и жртвује зарад “политичке коректности”, што се, у крајњој инстанци, одражава на западне политичке системе који су постали легло корупције и сваког греха. Једноставно говорећи, Путин је осведочени хришчанин који је ставио хришћанство на прво место у Русији. Закони који важе у Русији у складу су са хришћанством, као и обичаји који се поштују вековима уназад.
Истовремено, руски председник је “помрсио конце” олигарсима који су годинама “пустошили” Русију. За разлику од владајуће елите на Западу која, у исти мах, презире и зазире од Путина, руски лидер је ставио Исуса Христа и његово учење на прво, друго и треће место. У таквим околностима, Западу није остало ништа друго до да крене у медијски рат против Русије, сервирајући измишљење приче о “злом режиму у Кремљу”.
Путин је, дакле, успео да “оживи руског медведа”, којег је “убио” Горбачов. Та обнова моћи Руске Федерације у протеклих деценију и по довела је до поновног успостављања мултиполарног светског поретка, уништеног деведесетих година 20. века када су се САД понашале као “светски полицајац” и убијале недужне цивиле широм планете, укључујући грађане Србије током агресије НАТО-а. Стога, нови амерички председник Доналд Трамп има велику шансу да исправи грешку својих претходника на функцији и да успостави добре односе са Владимиром Путином и Руском Федерацијом.
Уколико буде следио добре праксе Кремља, чији симбол је Путин, Трамп ће избавити Америку из политичког, финансијског и културног суноврата у којем се налази, али, препрека на том путу могу да буду моћни амерички олигарси, попут мега-корпорација, банкара са Волстрита, нафтних компанија и ратних профитера, који су у протеклих неколико деценија чврсто држали “дизгине” политике Вашингтона.
