Прочитај ми чланакОсим што није од користи за НАТО, пријем Црне Горе потенцијално је опасан, јер Русија није одушевљена том идејом.
Ако све буде текло по плану, Црна Гора ће постати најновија чланица НАТО. Судећи према заменици генералног секретара НАТО Роуз Готемоелер, „процес прикључења одвија се неометано“ и „чека се да сви парламентарни процеси буду окончани“. Црна Гора би могла постати чланица НАТО на пролеће 2017. Али како малена балканска држава – Црна Гора – доприноси колективној безбедности НАТО, а тиме и америчкој?
Ако све буде текло по плану, Црна Гора ће постати најновија чланица НАТО. Судећи према заменици генералног секретара НАТО Роуз Готемоелер, „процес прикључења одвија се неометано“ и „чека се да сви парламентарни процеси буду окончани“. Црна Гора би могла постати чланица НАТО на пролеће 2017. Али како малена балканска држава – Црна Гора – доприноси колективној безбедности НАТО, а тиме и америчкој?
Одговор је кратак – никако.
Тренутно НАТО има 28 чланица. Изузев САД и Канаде, остатак чине европске земље. Ако је одбрана Европе разлог постојања НАТО, тешко је увидети чиме то Црна Гора доприноси Алијанси. Укупни БДП европских НАТО чланица је преко 17 билиона (1.700 милијарди) долара. Са бруто домаћим производом од само четири милијарде долара, економски капацитет којим би Црна Гора допринела НАТО је занемарљив. БДП Црне Горе тек је трећина албанског, а Албанија је најмања НАТО економија.
Уместо пријема земље са тако малом економијом, за НАТО би било боље да све државе испуне обавезу о издвајању два одсто БДП на трошкове одбране. У овом тренутку једине земље које испуњавају тај критеријум су САД, Грчка, Пољска, Естонија и Уједињено Краљевство. Немачка – највећа европска НАТО економија – троши око један одсто свог БДП на одбрану. Мањак који произлази из тога што Немачка и друге земље не издвајају колико би требало је око 100 милијарди долара. Учлањење Црне Горе имало би мали учинак на смањење дефицита.
Са војском од око 2.000 активних припадника, црногорска армија, морнарица и ратно ваздухопловство – такви какви јесу – неће битно допринети војним капацитетима НАТО.
Из америчке перспективе, учлањење земље попут Црне Горе у НАТО је лош потез. Прво, Црна Гора не доприноси Алијанси било каквим стварним – економским или војним – капацитетом. Друго, због Члана 5 САД би биле у обавези да бране земљу која је неважна за америчку националну безбедност. Црној Гори нико не прети, али, ако би се десило да земљу нападне нека спољна сила – чак и Русија – то не би имало никаквог утицаја на безбедност САД.
Због чега би онда САД ризиковале рат са неком страном силом – укључујући Русију – због земље која је неважна за америчку безбедност? Штавише, Црна Гора била би само још једна европска земља која не издваја два одсто свог БДП на одбрану – што подразумева додатно бесплатно јахање по грбачи америчких пореских обвезника.
Ако ништа друго, пријем Црне Горе у НАТО је потенцијално опасан, јер Русија није претерано одушевљена том идејом. И заиста, Русија је упозоравала да ће учлањење Црне Горе у НАТО довести до одређених „узвратних акција“. Али зашто провоцирати руског медведа? Русија не представља директну војну претњу САД, чак ни Европи. Њена војска је бледа сенка некадашње совјетске армије и – упркос анексији Крима и војној интервенцији у Украјини – Русија не прети да ће извршити инвазију и прегазити Европу. Узевши у обзир да је БДП европских НАТО земаља 10 пута већи од руског и да на одбрану издвајају пет пута више средстава, називање Русије претњом за европске границе је претеривање.
Уз то, Русија још увек има нуклеарно оружје и последња ствар која је потребна САД је непотребно иритирање једине земље на свету која представља потенцијалну егзистенцијалну претњу. Храњење страхова како САД и НАТО покушавају да окруже Русију (што у супротном не би била неразумна претпоставка) такође неће бити од помоћи.
Коначно, учлањење Црне Горе мање има везе са НАТО него са Европском унијом. Црна Гора је 2009. аплицирала за чланство у ЕУ и преговара са Европском комисијом од 2012. Црногорски премијер (доскорашњи; прим. прев.) и бивши председник Мило Ђукановић тврди да је чланство у НАТО „један од најважнијих корака Црне Горе ка пуноправном чланству у Европској унији“. Али кандидатура Црне Горе за чланство у ЕУ – што више има везе са трговином и економијом – није разлог да земља постане 29. чланица НАТО. Црна Гора није од виталне важности ни за европску ни за америчку безбедност.
Чарлс В. Пења је виши сарадник у часопису „Defense Priorities“. Више од 25 година је политички и програмски аналитичар и виши менаџер који сарађује са Министарством одбране и Министарством за унутрашњу безбедност. Бивши је руководилац студија о одбрамбеној политици на Кејто институту и аутор књиге „Победити у УН-рату: Нова стратегија за рат против тероризма“
Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ
