Прочитај ми чланакНе купујем таблоиде, али ми, стицајем околности, стижу у кућу а, с обзиром, да ми је тридесетогодишње тровање новинским оловом оставило трајне последице по навике ( богами и на мозак) не могу, а да бар не бацим поглед на насловне стране. Признајем - грешна ми душа - често и прелистам тај најбесмисленије страћени папир.
Има у томе професионалне деформације и латентног мазохизма, али се мора признати и да се у тој папазјанији од лажи, полуинформација, клевета, подметања, трачарења и глупости – кад се на прави начин изукрштају и дешифрују – много више сазна о нашој чемерној стварности, него из ових тзв. озбиљних новина.
Ево како. Блатоиди су постали ( тачније, тако су замишљени и наменски направљени) нека врста полукриптованих носилаца свакојаких абера, прогноза и тумачења, преко њих се шаљу поруке политичким противницима али и најављују свилени гајтани дојучерашњим саборцима; на њиховим страницама ратују супротстављене стране служби безбедности, штелују рејтинзи, подмећу дубаре, истраге усмеравају у погрешном правцу и забашурују свињарије њихових патрона.
Кад таблоиди о нечему галаме на сав глас, будите сигурни да то не раде како би тему до краја „разрадили“, већ да би неку другу, опаснију и деликатнију сакрили. Кад,пак, упадљиво ћуте о нечему о чему су већ и врапци обавештени, значи да још није стигла наредба да се ту чачка и они ће се доследно правити луди све док са „надлежног места“ не стигну упути и амин.
Тек у другом плану су бљузготине из сектора секс, дрога и турбофолк, ријалити живот и смрт, задигнуте сукње и спуштене гаћице, севање гуза, испадање сиса и остала чуда и покоре из раскошног репертоара таблоидног канализацијског треша. То је перфидно пласирано да се читалац мало релаксира али и да сметне с ума нешто што му се, неким случајем, учинило сумњиво, нелогично и немогуће из оних наслова штампаним највећом пунктажом, јер не би било пожељно да то провали. Оно је ту само да га додатно збуни и појача конфузију.
Њихови добро обавештени кругови су кружнице које исписује шестар чији врх је у самом центру пакла, зато су њихове теме „вруће“ а уредници текстове редигују ђавољим папцима, ослобођени свих обзира и скрупула и са душом на сталној распродаји.
И онда…? Онда ти исти хонорарни Луциферови сарадници на своје насловне стране запандрче иконе, крстове, бројанице, мини молитвенике и остали приручни религијски мобилијар ( ових васкршњих дана томе увелико сведочимо, сличне масовке се догађају и о Божићу или великим празницима) , демонстрирајући верност традицији и православљу, а све са једним циљем: да подигну тираж и смеће које праве увале и верницима, рачунајући на њихову богобојажљивост.
И како то изгледа? Тако што, примера ради, Свети Јован, Боже опрости, виси са петокубикажне дојке неке старлете, Света три јерарха вире испод сукње сличне дронфуље, Молитва анђелу чувару је залепљена преко неког крвожедног наслова, Архангел Михаило је поравњан са неким естрадним наркоманом коме крила дају „ред бул“ и друге супстанце, Преображење Господње се дивно уклопило са њушком неког политичког конвертита ( ето симболике), Свети Великомученик Димитрије се великомучи по други пут прилепљен за ревер капута неког силоватеља а и Исус Христ, с времена на време, допадне неке таблоидне голготе. И тако редом. Ако је весели светац имао среће претходног дана на месту где је сада он, висила би нека безазлена бесмислица – кесица зачина, пластична модла или нешто слично. Ако је Господ нешто љут на њега на том месту ће се, колико сутрадан, наћи презерватив.
Пуне су куће широм Србије тих иконица, и сам поседујем завидан таблоидни иконостас – некако ми је грехота да их бацам заједно са одштампотинама за које су биле прикачене. Једно време сам се носио мишљу да их, попут оног пензионера Милета Делића који Вучићу уредно враћа паре од оне његове милостиње , ковертиране враћам уредницима таблоида, уз захвалност што брину о мом духовном здрављу и замолим их да мало оладе са том активношћу, јер постоји опасност да завршим међу зилотима.
Неко ће рећи како није примерено да се о овоме пише у време једног од највећих хришћанских празника, али ми се чини да је тајминг идеалан и да управо сада треба подсетити на ову параду лицемерја, па и приупитати људе из наше Цркве да ли су они дали благослов овом таблоидном дилерају икона и крстића – ипак су они надлежни за те реликвије и претпостављам да су и производња и дистрибуција под њиховом контролом.
Не изигравам никаквог морализатора, али морам да питам виде ли они ишта неприлично и банално да свеци и јеванђеоске поруке до пастве долазе и преко насловних страна гласила под издавачком надлежношћу Содоме и Гоморе? Да ли је баш примерено да се свети људи, чији су живот и дела, били примери високе моралности и супротстављања греху, помешају са полусветом и гадостима који се пласирају из тих новина и да ли их та чињеница скрнави? Можемо ли да замислимо како потенцијални верник узима крстић који је био залепљен, примера ради, за попрсје Даре Бубамаре и са страхом божијим га премешта на своје груди?
Остављам и могућност да сам потпуно у криву и да није битно како реликвије долазе до људи ( ни она вашарска продаја са картонских кутија није далеко од ове таблоидне), да је и то нека Божија промисао, нама смртницима неразумљива. Признајем да немам ни право да се бацим оним чувеним каменом, јер сам и сам радио у новинама које су такође „ваљале“ иконице и крстиће, а то што се са тим нисам слагао ме нимало не оправдава. Само задржавам право да мислим, а то сам мислио и тада, да је та пракса, у најмању руку, проблематична, дегутантна и лицемерна и да неке ствари не треба мешати. Ако црквени храмови не продају таблоиде, онда би, ваљда, било у реду да и ови не тргују иконицама.
А један таблоид се пред ове празнике прославио оригиналним поклоном – налепницама за јаја за које се не може са сигурношћу утврдити да ли је у питању неумесна спрдња, идиотлук, до сад невиђени чин удвориштва или светогрђе – биће да је џоинт венчер све четири ствари. Наиме, уз сличице светаца и значајних људи, војсковођа, државника и научника прошверцоване су величине и „свеци“ нашег доба. Тако се поред Његоша нашао Ивица Дачић, између Пупина и Вука Караџића је смештена Дарија Кисић, Вучић између Карађорђа и Светог Василија, то јест они су до њега, а нашло се места и за докторе Кона и Несторовића. Не сумњам да ће многи и њих да залепе, али овде се ради о томе да су они који су ово осмислили прилично одлепили или су на брејн стормингу на коме се одлучивало кога све да одаберу за „на јаја“ тај исти лепак дували. Него, нешто размишљам кад су већ ставили већи део Кризног штаба како прескочише Ану Брнабић? А још да су додали и Вулина то не би било само за јаја, то би било до јаја.
