Прочитај ми чланакАко успеју ови тајкуни, стране амбасаде и остали душмани који су, према Вучићевим речима, уложили више од милијарду и 200 милиона евра у његово политичко рушење – ( БТW, то испаде једна од највећих инвестиција у ову земљу), џабе су кречили. Има још један бољи који ће наставити његовим стопама, нека већ почну да штеде, уколико мисле и њега да сруше.
Наиме, Покрет социјалиста (ПС)је саопштио да ће, уколико актуелни председник Србије и лидер СНС Александар Вучић не буде кандидат те странке, Покрет социјалиста изаћи са својим кандидатом, а то ће бити Александар Вулин.
Виц, у облику саопштења ПС после седнице председништва те странке, преносимо у целини. „Вучић је бољи од свих које Србија може да бира, али ако његова партија мисли да има бољег, онда Покрет социјалиста има још бољег – Александра Вулина. Политика председника Вучића мора имати настављача, а ко је искренији у спровођењу политике уједињења Срба, војне неутралности и социјалне правде од нашег председника Александра Вулина.“
Ето, ако смо се све ово време питали ко је тај број два у земљи Србији после неприкосновеног Вучића и ко би могоа да га замени, сада нам је и та тајна откривена – нема да бринемо ко ће да га замени ако се, из неког разлога, догодине не кандидује. Чека нас кандидат импресивне биографије, специфичног политичког профила и несвакидашње амбиције: човек који је успео бити Александар Вулин, може бити све, па и председник државе, а објективно он толико обожава Вучића да би било испуњење космичке правде да га замени на месту председника, а нарочито на месту Врховног команданта.
Ко зна колико је пута заспао са сликом у којој стоји испред војничког строја, дежурни официр му салутира: „Господине, Врховни команданте…“ а он утегнут у маршалску униформу хода, то јест левитира, двадесет сантиметара изнад земље, згужваних веђа од бриге и напора да окупи расуто српство, избори се за војну неутралност ( или пак зарати са неким), подели социјалну правду и погледа упртог ка Пожаревцу који говори: „Гледај, Миро, докле сам догурао!“
Заиста, нема логичног објашњења за политички успех човека код кога је заказао канибалски карактер револуције да једе своју децу: револуција је загризла Вулина, покушала да га прогута и брже-боље повратила уз тежак осећај мучнине. И ево га на актуелној српској политичкој трпези као обавезног додатка сваке чорбе а нарочито оне коју кусамо последњих девет година уз мукотрпни и безуспешни покушај варења. Левичарење деведесетих година му је ишло траљаво, али откако је скраћеницу свог покрета залепио на хаубу напредњачког багера кренуло га је као онога нашег покераша у Немачкој кад су му рекли да не мора да показује карте.
Са функције министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања радницима је сервирао проблематични Закон о раду, успостављајући „равнотежу између рада и капитала“ и прославио се „бригом“ о социјалним случајевима које је саветовао да косе живице, одржавају гробља и јаркове, чисте снег и тако зараде своју социјалну помоћ! Полемисати са Вулином о његовим поступцима на основу здраворазумског резона је беспредметно, јер је готово све у његовом лику, делању и резултату у чистој супротности са логиком.
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 18, 2021
Што би рекао Мујо у оном вицу: нема логике – бациш циглу у воду, праве се кругови. Тако и код Вулина: бациш петокраку у воду, она исплива као кокарда или беџ са ликом Шешеља, Дачића, Вучића, или пак, женине тетке из Канаде.
Бациш Вулина у власт, испадне директор владине Канцеларије за Косово и Метохију који, све горећи од принципа и извињавајући се што ће „разочарати бољега од себе“ (Вучића, наравно), подноси оставку на ту функцију незадовољан Бриселским споразумом.
Онда га зарониш мало дубље и он изрони као министар без портфеља задужен за Косово и Метохију и председник Одбора за имплементацију оног истог споразума који је мрзео из дна своје револуционарне левичарске душе.
Сазнаш да није служио војску, поставе га за министра одбране. Преклиње Вучића да га не узима у власт, постане министар полиције.
У сваком случају, округло, па на ћоше!
А тај ћошкасти круг Вулин је почео да црта још као јуноша кад се са осамнаест година учланио у Савез комуниста – Покрет за Југославију, опскурну партију генерала Стевана Мирковића и то је вероватно био први и последњи пут кад је искрено ходао са звездом петокраком на челу. После је све била мање-више јефтина парада у којој је дуга хипијевска коса послужила да у њу затакне јуловску ружу, а црвена мајица са ликом Че Геваре само поткошуља за будући аутфит апартчика који је преко кожног комесарског мантила еволуирао до бизарних црних комбинезона и министарског одела. Црвена боја, са којом је стално кокетирао, бледела је у све чешћим додирима политичке варикине која је капала на Вулина са сваким новим страначким пројектом.
После СК –ПЈ, нашао се у ЈУЛ-у Мире Марковић где је био портпарол, председник Југословенске револуционарне омладине, а у неком тренутку чак и Мирин заменик. ЈУЛ ће напустити 1998. уз објашњење да је „странка изневерила програм и постала маска за богаташе“, али разлог одласка пре треба тражити у чињеници да му је тада измакло посланичко место.. Две године касније формираће Партију демократске левице коју ће 2002. утопити у СПС, иако је о Дачићу говорио у суперлативу – све најгоре! Онда је 2006. напустио и СПС уз ново објашњење са етикетом парапринципијелности (наслутио је коалицију са ДС, а то не би могао да поднесе), да би две године касније формирао нову партију – Покрет социјалиста.
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 18, 2021
Иако је гуслао о социјализму, национализму, европеизму ( али контра ЕУ), накупио је довољно искуства да схвати како његове генијалне идеје и програми немају никакво упориште у бирачком телу и да се тако неће докопати власти, па је 2010. промућурно ушао у коалицију са Српском напредном странком, Новом Србијом и Карићевим покретом „Снага Србије“. То што се овај пут удружио са прелакираним радикалима, четницима и „омраженим“ тајкунима није много сметало његовој левичарској природи – ионако је везу са петокраком имао још само преко лога омиљеног „хајнекен“ пива!
А као некадашњи рецензент стрипа „Алан Форд“ вероватно се добро осећа у овим Вучићевим владама које листом подсећају на легендарну групу ТНТ, то чувено друштванце згубидана где му Вулин, дође онај Клодовик, лични папагај неприкосновеног Броја један.
И ако Број један одустане од кандидатуре или га зли завереници пре тога сруше, ето њега раширених крила да заузме упражњено место за које, очигледно, мисли да му по свему припада.
Изгледа да је, ипак, омануо онај добри домаћин из Котраже код Лучана кад је пре неку годину за Вучића рекао „Бољег немамо, горег нећемо наћи“. Истина, нисмо га тражили, јавио се сам.
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 17, 2021
