Прочитај ми чланакАко ћемо да враћамо паре Рио Тинту, има ли неке шансе да, барем Јавни медијски сервис, врати новац и америчкој амбасади уплаћен за емитовање кампање "Ви сте свет" - оно бар за преосталих хиљаду емитовања сторије о Милунки Савић и прекине ово малтретирање мртве Милунке и нас њених живих сународника.
Ко до сада није уклавирио, ради се о пропагандном десанту на мозак грађана Србије који траје прилично дуго ( пре Милунке су у ове сврхе (зло)употребљени Тесла, Пупин, Пекић ) који нас „осве(т)шћава“ да нисмо белосветске парије, бантустан и европски рођаци осталих тунгузија него – свет, бре!
Браво, хвала до неба, наклон до пода, драга Ембахадо, што нам отвористе очи и раширисте крила па сад коначно и ми сами знамо ко смо, шта смо, добро оно баш не знамо докле смо, између осталог, мало захваљујући и вама, али реклами се у зубе не гледа.
Дакле, ми смо, по вама, свет али бих, пакостан, да приупитам јесмо ли то само током оних минут рекламе или и осталих 23 сата и 59 минута? Да ли смо свет само у споту или и у стварном животу? Којим сте то све параметрима и критеријумима мерили нашу припадност свету и потом дошли до тог епохалног закључка? Да ли сте то, можда, закључили како ми нисмо свесни да смо свет па сте алтруистички добили жељу да нас у то убедите, или сте, пак, помислили како ми сумњамо да нас ви сматрате светом и онда сте решили да развејете наше сумње? Шта год да је од овога у питању, мораћу да вас мало разочарам, а мало демантујем.
Прво, ми нисмо свет. Ми смо вам, како да објасним, више онако – мимо света. Делом захваљујући томе што нас је бог таквима створио (мало је једна новинска колумна да се наведу сви остали разлози, а не бих да поједностављујем ствари, иако ви најбоље капирате и функционишете када се ствари поједноставе), а делом захваљујући свима вама који сте на време и недвосмислено себе прогласили за свет, а нас оставили постранице, декларишући нас, по потреби, као свет или као полусвет.
Друго, одабрали сте потпуно погрешне „брендове“ да нас убедите у вашу тезу. Знате, тешко ми је да то кажем и признам, али бојим се да су овде остали, ни Пупин ни Тесла не би постали то што су постали ( код вас јесу и ту вам скидам капу).
Милунка Савић, национална хероина, завршила нам је као чистачица престоничких тоалета.
Славног књижевника Борислава Пекића овдашња полиција је пендречила, а на једним изборима, где се беше кандидовао, нисмо гласали за њега него, пазите сад, за Војислава Шешеља.
Ради ли то народ који претендује да буде – свет? Мислим да не ради.
Треће – какви год да смо – мало нас вређа да светом постајемо „ЕПП декларацијом“ једне амбасаде, макар она била и америчка. Обашка што је људски посумњати у истинитост једне тако узвишене поруке, ако се она промовише уз улошке, детерџенте и пилуле за потенцију! У том контексту наша „светкост“ има тежину оних „ултра плус са крилцима“ ( и то пре него што се напуне садржајем) или неке „милка“ чоколаде од 80 грама. Некако не иде!
Четврто, мааалчице нам личи како бисмо ово „епп“ легитимизирање наше универзалности могли да платимо партикуларним уступком у виду петнаестак одсто ове наше „несветске“ територије. На то упућује, врло тенденциозно одабран Пекићев цитат: „Немати прошлост је остати без будућности. Али ако тамо останемо, ако се тамо заглибимо, будућност због које смо се у њу вратили постаће недостижна…“
И тако редом. Зато, пустите Борисава и Милунку, дајте ви нама Деда Мраза, уверљивије је. „Кока- кола“, то је оно право!
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 31, 2022
