Прочитај ми чланак

Христос се роди, Новаче – дваесдруге кенгур ударио…

0

И јесмо ли се сви изређали на Новаку? И они који га воле и они који га не подносе, и паметни и глупи, и пакосни и некритични, и ваксери и антиваксери, и твитераши и фејсбучари, и колумнисти и усмена књижевност, и зналци и незналице, а нарочито паметњаковићи попут Ненада Чанка који је онако суптилно, како само он и Шешељ умеју, констатовао да је то све зато што се „магарац није вакцинисао“. ( By the way, ако вакцина помаже магарцима Чанак ће се баш наживети.)

А ствар је, прилично једноставна. Један човек са великим Ч нашао се пред малим људима из планетаре припиздине који су, у складу, са њиховом маленкошћу и ситничавошћу, решили да – иживљавајући се на бољем и већем од себе, у сваком погледу – мало и себи дају на значају и покушају да порасту, не разумејући да је нерастима висиница природно задата и да се ту не може ништа поправити, макар и стрељали Горостаса.

Да мртав лежи пред њима био би већи и та ужасавајућа чињеница заболела је и оне који га тамо у Аустралији малтретирају и оне који им одавде дају за право, позивајући се на демократију(сиц!), строге процедуре које су апотоезиране као ново Свето писмо и наводна правила која, је ли, треба да важе за све – само што не важе.

Хиљаду пута смо се уверили како оно што је дозвољено Јупитеру не важи за волове управо од стране оних који их прописују и зашто би им ја или било ко ко поштује најбољег тенисера света, сад пезио, изигравао принципијелност и уљудност глумећи већег католика од Папе. Да простите, заболе ме…

Али зато су разни „чанци“ и чанколисци дочекали ово са Новаком као идеалну прилику да докажу правоверност и „универзалност“, да и они очешу зубиће о чланак лава којег су се хијене докопале покушавајући да га сломе, држећи га у некаквом притвору за мигранте и претећи депортацијом. Зајебали су се. Пусте ли га да игра, узеће им и десети трофеј и никад им више тамо доћи неће.

Прогнају ли га, вратиће се после три године по оно што му припада и опет га више неће гледати. Једном речју, џаба крече. Не би га тамо ни звали да им турнир нешто вреди без Новака, а кад су га већ навукли дај да га мало испонижавамо, можда ће га то бацити на колена кад му наши WASP тениски корифеји не могу ништа на терену. И потегли су закон, а одавде су гракнули да је закон неприкосновен и да се мора поштовати. Мора за већину, али за Новака одавно не важе ни закони физике па је мало дегутантно и прилично неуверљиво баш на њему тренирати бирократску строгоћу.

Ако је истина да ће на Аустралијен опену наступати и други тенисери којима је уважено „медицинско изузеће“, онда принципијелност аустралијске демократије и државе пада у воду и разоткрива лицемерје веће од те белосветске периферије.

Свеједно, није ми за „кенгуре“, нека скачу по својим правилима али ми је искрено мука од овдашњих испрдака који су нашли за сходно да баш на Новаку буду принципијелни и уљудни.

Уљудност није што и људскост већ само једна њена димензија и то би сви они који су се острвили на Ђоковића требало да знају, али није им дато јер је таквима ова категорија непозната и неразумљива. Они фукционишу по унапред задатим обрасцима и протоколима и свим силама се труде да буду што подмазанији шрафчићи у шкрипућем и зарђалом механизму светског (пан)демонијума који и функционише на онима што су тренирани и приправни да слободу трампе за ушушкани а смрдљиви комфор ћелије са златним решеткама у којој понизно изигравају правовернике задатог поретка. И отуд као бесне пудлице и пекинезери, нахушкани и дресирани, кевћу на сваког шарпланинца који уздигнуте главе и гледајући напред промине тим мрачним ходником без огрлице и повоца, не осврћући се на бачене коске и чабрић са помијама.

Које јесу миришљаве, али помије су помије и шарпланинци праве разлику. Христос се роди, Новаче!