Прочитај ми чланак„Капитализам је озакоњени рекет владајуће класе.“ (Алфонсо Ал Капоне, шеф чикашког подземља,1899-1947) „Вјера је одвојена од државе, али не и проневјера.“ (Јосип Сировец, хрватски афористичар)
Министар финансија и социјалног старања Милојко Спајић је, према наводима медија, изјавио да је, 8.јула 2021.године, смањена камата на кредит кинеској EXIM банци, којим се финансира изградња прве дионице ауто пута кроз Црну Гору, што ће буџету, на годишњем нивоу, донијети
уштеду од 8 милиона евра. Камата је смањена са 2 одсто у US доларском износу на 0,88 одсто у еврима. EXIM банка је и даље повјерилац, а у конкретној трансакцији (ванберзанској трговини финансијским дериватима) су учествовале и инвестиционе банке: двије америчке ( Goldman Sachs International и Merril Lynch International), једна француска (Societe Generale) и једна њемачка
(Deutche Bank AG).
Иначе, за изградњу ауто пута Бар – Бољаре, Црна Гора се кредитно задужила код наведене кинеске банке за износ од око 944 милиона USA долара, на период од двадесет година и још за око 90 милиона USA долара за приступне путеве.
Грађани, као порески обвезници, имају право на потпуно и тачно обавјештавање од стране јавних власти како се троши њихов новац, што подразумијева детаљну јавну информацију о конкретној трансакцији. Влада и Министарство финансија и социјалног старања (у даљем тексту: Министарство) су обавезни да транспарентно управљају јавним финансијама са пажњом доброг домаћина, односно доброг привредника.
У члану 19 (Планирање фискалне политике) став 1 тачка 3 Закона о буџету и фискалној одговорности, прописано је: „…политика задуживања треба да буде одговорна и са повећаном пажњом по правилима струке и циљу обезбјеђења фискалне одрживости…“ Своп (енг.swap) уговори су прописани и дозвољени Законом о тржишту капитала. Надаље, Законом о буџету за 2021.годину, као и скупштинском
Одлуком о задуживању Црне Горе за 2021.годину предвиђено је да „Влада (Држава), у 2021.години, може закључити своп уговоре и уговоре о куповини деривата у складу са стандардизованим оквирним уговором о финансијским дериватима који је уобичајен у пословној пракси, односно
на начин уобичајен у пословној пракси, ради заштите од ризика каматних и/или валутних курсева у вези са кредитним уговором са кинеском EXIM банком…за потребе изградње ауто-пута Бар – Бољаре, приоритетна дионица Смоковац – Увач _Матешево…“
Своп уговори су облици осигурања од курсних (валутних) и/или ризика од негативних промјена каматних стопа. Поред свопова, најпознатији финансијски деривати су фјучерси, форварди и опције.
Законом о буџету и скупштинском Одлуком о задуживању нормирано је и да „Поступак задуживања…спроводи Влада Црне Горе…на предлог Министарства…“, а да министар финансија и социјалног старања (само) потписује уговоре.
Министарство је саопштило да су са наведеним инвестиционим банкама закључени ISDA уговори. А International Swaps and Derivatives Association Inc. (ISDA) је највеће глобално удружење тзв. финансијске индустрије, односно приватно уговорених OTC (over-the counter – ванберзански уговорених) деривата. Примарна сврха ОТЦ деривата јесте заштита (тзв.hedging) од разних врста изложености (прије свега, валутним или каматним) ризицима, као и квалитетно управљање ризицима, коришћењем тзв. каматних и/или валутних свопова. Значи, ISDA уговор је
стандардизовани оквирни уговор о трговању финансијским дериватима на ОТC (ванберзанском) секундарном тржишту хартија од вриједности.
Стране преговарају о условима уговора без интервенције централног регулаторног органа (берзанског или државног органа за тржиште капитала). Зато ОТC тржишта подразумијевају виши ризик пословања (ако се нека од уговорних страна не придржава одредби уговора), али и
ниже трошкове.
Такође, саопштено је да су закључени хеџинг аранжмани путем унакрсног валутног свопа, који представља истовремену заштиту уговорних страна и од каматних и валутних ризика. Подразумијева
купопродају двије валуте у два различита периода у будућем времену. Притом за обје валуте важи фиксна каматна стопа. Из саопштеног се разумно закључује да је Влада, преко министра финансија и социјалног старања, са страним инвестиционим банкама закључила уговоре о купопродаји финансијских деривата фјучерса (фјучерс уговори). Влада се, највјероватније, уговорно обавезала да ће на одређени датум (мјесец) у будућности купити финансијску активу (доларске обвезнице), по уговорно одређеном курсу USA долара у односу на евро и по одређеној каматној стопи. Из таквог аранжмана, на основу навода Министарства, обезбиједила би се средства за отплату рата кредита EXIM банци по, на почетку текста, наведеној смањеној каматној стопи.
Али, из Министарства су саопштили и да, одредбе ISDA уговора дефинисане током преговора са сваком од банака појединачно, садрже клаузуле повјерљивости, како уговора у цјелини, тако и сваке
појединачне трансакције. Нарушавање клаузула повјерљивости представљало би, тобоже, висок репутациони ризик за Црну Гору у односу на будуће аранжмане државе. Зато је документација означена степеном тајности „интерно“ на период од двије године, наводно, у складу са Законом о тајности података. Тајност уговора и документације рађа основану сумњу на шпекулативни
карактер наведених правних послова. Јер, зашто повјерљивост, ако су у питању стандардизовани ISDA уговори који омогућавају законито и неризично ванберзанско трговање финансијским дериватима?!
Шпекулативни послови су они којима је основни циљ профит, без обзира на повећани ризик пословања и, као такви, незаконит су и непримјерен облик управљања јавним финансијама. У најразвијенијим државама Запада је створен модел шпекулативног или казино капитализма, у коме
долази до све веће превласти виртуелне над реалном економијом. Независни економски стручњаци објашњавају да данас постоје двије паралелне економије: реална која ствара производе и услуге и виртуелна која „ствара“ новац берзанским и ванберзанским шпекулацијама.
По Закону о тајности података, „степен „интерно“ се одређује за податке чијим би откривањем наступиле штетне последице за остваривање функције органа“. Овај Закон прописује и да „Податак се може означити тајним ако је то неопходно у демократском друштву и ако је интерес (тајности – М.Г.)…значајнији од интереса за слободним приступом информацијама“. Надаље, „Овлашћено лице (старешина органа – М.Г.)
за одређивање степена тајности података образоженим решењем означава податак тајним и одређује степен његове тајности.“ Значи, у овом случају, премијер или по његовом овлашћењу Министар је био дужан да донесе решење о одређивању степена тајности „интерно“ за ISDA уговоре и пратећу документацију, те да детаљно образложи тобожњи високи репутациони ризик по будуће задуживање Црне Горе. Комисија за заштиту података, из Закона о тајности података, као и Управна инспекција, из Закона о инспекцијском надзору, овлашћене су и дужне да, по службеној дужности, неодложно испитају законитост поступања Владе (Министарства) у вези са закључењем ISDA уговора, те законитост проглашавања уговора и пратеће документације тајним.
Ово је неодложна дужност и скупштинског Одбора за економију, финансије у буџет, као матичног одбора. Наиме, према члану 43 став 1 Пословника о раду Скупштине, одбор „разматра питања која се односе на…задуживање Црне Горе…“ Чланом 211 став 2 Пословника, прописано је да је „…сједница одбора затворена за јавност када се разматра акт или материјал који је означен одређеним степеном тајности…“
Решење о одређивању степена тајности може бити подвргнуто и судској контроли законитости, у складу са Законом о управном спору. Веома битно је да порески обвезници и јавност што прије сазнају детаље о наведеним уговорима и документацији, а посебно: колики су трошкови наведених хеџинг аранжмана и на чији терет падају, те колика је провизија и коме је исплаћена?
Милан Гајовић, дипломирани правник са адвокатским испитом и
дипломирани економиста, из Подгорице
