Прочитај ми чланакKако то често бива у старости, грешници на високи положајима почињу да размишљају о смрти и пожеле да мало растерете душу кроз откривање зрнаца истине. Први део мемоара Стјепана Месића, последњег председника Председништва СФРЈ који је закуцао ексер у сандук "велике " Југославије, а потом био и први премијер независне Хрватске па онда и председник Хрватске у два мандата - данас је промовисан на загребачком сајму књига "Интерлибер".
Према писању загребачког Јутарњег листа, први део доноси „шокантне податке“ које су заправо сви знали, али другачије је када то званично потврди и неко на високом положају у служби.
Месић је открио јавности да је „ослободилац Београда“ Фрањо Туђман, пре него што је дошао са Титом на власт као „истакнути члан партизанског покрета“ – заправо био чиновник при војсци усташке Независне државе Хрватске.
„Туђман је био запослен у Министарству домобранства НДХ“, признао је уредник Месићевих мемоара, Фрањо Малетић.
Месићеви мемоари су толико опширни да ће бити подељени у два дела, први носи назив „Прогон и национално буђење – борба за демократску Хрватску“ и представља опсежно штиво исписано на више од хиљаду страница. Тај део покрива период Месићевог политичког деловања (у служби) од младости па све до краја 1990. године, док ће у другом делу, који треба да изађе почетком наредне године, бити покривено раздобље рата од 1991. наовамо.
„Мемоари отварају безброј важних тема и доносе његов поглед на најважније догађаје модерне хрватске историје и његове актере. Дакле, на многе догађаје којима је Месић сведочио из прве руке. Биће ту пуно занимљивих и досад широј јавности непознатих информација, запажања, сведочанстава и детаља који се тичу Хрватског пролећа, оснивања ХДЗ-а, стварања модерне Хрватске… „, рекао је за Малетић, који је и Месићев сарадник на том пројекту, а који је радио и на експлозивним мемоарима Јосипа Манолића који су изазвали бројне реакције у јавности.
Нема сумње да ће Месићеви мемоари, посебно поглавља која „покривају“ оснивање ХДЗ са бившим усташама, подићи пуно прашине на домаћој политичкој сцени, пише Јутарњи.
Описујући први Општи сабор ХДЗ-а Месић сугерише да су делегати из дијаспоре било махом Титови „удбаши“, односно особе које су сарађивале са Удбом и другим службама бивше државе. У њих је Месић уврстио и ратног министра обране Гојка Шушка.
„Најмање 60 делегата који су учествовали на првом сабору ХДЗ-а, били су људи са двоструким биографијама: једном ‘службеном’ и једном коју су покушавали да сакрију“, навео је Малетић.
Зна се ко је у Титово силно желео да сакрије прави идентитет од народа и имао двоструке биографије (лажну за јавност). Али, ипак, није исто кад то јавно призна високо позиционирани службеник.
Фрањо Туђман је био један од најближих Титових сарадника и најмлађи од свих одликованих „дедињских“ генерала. Пошто су му дали сва могућа одликовања и Партизанску споменицу (уз баснословну плату), постављен је на чело ЈСД Партизан, који је формирао првобитно као војни спортски клуб. Био је дугогодишњи члан Управе и председник Партизана.
Туђман (високо позиционирани кадар у усташкој НДХ) је 60-их година био гласни противник постављања спомен-плоче у знак сећања на бројне жртве логора Јасеновац, тврдећи да то баца кривицу на све Хрвате. Такође је стопирао лично и покушај да се установи приближан број жртава и истражује у том смеру.
У Титовој Југославији је најмлађи Титов генерал Фрањо Туђман (на Павелићевим темељима) успоставио нови јак покрет „хрватски антифашизам“. У склопу тога се форсирала „партизанска борба Хрвата“ против Немаца, усташа и Италијана, тако да испадне да су претежно Хрвати донели ослобођење свима на Балкану.
Био је најгласнији присталима начела федерализма у Југославији, на чијем се уставном поретку касније и Хрватска осамосталила као федеративна република, као и велики борац против – великосрпског експанзионизма пре, за време и после Другог светског рата (како је сам навео у својој биографији).
Туђман је остао Тито захвалан и до краја живота је одбијао да преименује Трг Маршала Тита и склони његову бисту с Пантовчака, кад у Хрвата није више било „ин“ бити комуниста.
