Glavno obeležje svake krsne slave su sveća, žito i kolač, međutim, postoje brojne polemika među našim narodom na temu šta bi trebalo uraditi posle obeležavanja svetog dana u porodici sa preostalim žitom i svećom koja nije izgorela do kraja.

Светог Николу, како се обично каже, пола Срба слави, док друга половина иде у госте, тако је то било и јуче, а ево шта кажу свештена лице на питање шта треба да се уради са обележјима славе дан после.

Једни сматрају да су свећа и жито резервисани само за дан славе и свеца којег обележавамо. Други мисле да се житом служе гости све док се не поједе, а да се свећа пали и на патерице. Док трећи застуају став да жито послужују и други дан, али свећу тада не пале.

Шта је од овога исправно?

Пшенично зрно у хришћанству је симбол вечног живота, смрти и васкрсења, када се сеје оно умире и клија, али из њега се рађа нови живот који доноси стоструки род.

Славско жито се кува и приноси у славу Божију и част светитеља који се слави, као и за здравље и напредак дома и његових укућана, али првенствено за покој душа свих предака у том дому. Служи се гостима и укућанима док се не поједе. Велики грех је бацити га.

Свећа симболизују светлост Христове науке и гори током целог дана славе. Када пожелимо да је угасимо, прво се прекрсите и то учините са славским вином.

Како су славске свеће прилично велике, углавном се деси да не догори сасвим. Према речима свештеника, у том случају би је требало ставити поред иконе, где би требало да стоји до наредне године, а палите је за време породичних молитви. А ако и другог дана имате госте, ваљало би да се помолите Богу и упалите је.

Осим тога, како стари обичају налажу, на дан након крсне славе не треба обављати било какав кућни посао. Такође, домаћини би требало да спремају само храну и то искључиво посну, јер и други дан славе се не служи мрсна храна. Конзумирање мрсне хране на овај празник је забрањено – пошто је у току велики Божићни пост.

Izvor: kurir stil

Oznake: običaji, sveti nikola, slava