Pročitaj mi članakSrpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Sretenje Gospodnje kao uspomenu na dan kada je Bogorodica prvi put uvela u hram novorođenog Hrista.
Сретење Господње се код хришћана слави на 40. дан од Божића. По грегоријанском календару прославља се 2. фебруара, док цркве које се придржавају јулијанског календара, међу којима и Српска православна црква, прослављају 15. фебруара.
Сретење се слави као Дан државности Србије од 2002. године, а од 2012. Дан државности обухвата два дана, 15. и 16. фебруар.
На данашњи дан постоји веровање да се на Сретење срећу зима и лето. Ако на Сретење осване сунчан дан, а медведи уплашени од сопствене сенке врате се у зимски сан, верује се да ће зима потрајати још шест недеља.
Један од обичаја је и да се на Сретење Господње обавезно пале свеће, јер се верује да пламен свеће кућу штити од грома и других несрећа, али и да има чаробну моћ.
Према канону православне цркве Сретење је сврстано у ред Господњих, али и Богородичних празника, јер се на тај дан истовремено велича чистота Богородице коју је, како каже предање, првосвештеник Захарија, отац Јована Крститеља, увео у јерусалимски храм на место одређено за девојке.
Празник се слави од времена цара Јустинијана, у црквеном календару је обележен црвеним словом, а у Србији има велико значење и симболику. Слави се и као крсна слава.
Такође, Србија данас обележава Дан државности, у знак сећања на 15. фебруар 1804. када је на Сретење подигнут Први српски устанак под вођством вожда Карађорђа и када је 1835. године донет Сретењски устав, први модерни Устав Србије.
