Прочитај ми чланакМесецима се око Kосова и Метохије води прави медијско пропагандно-психолошки рат у коме су аллбанске олигархије потпомогнуте западним саветницима успешније и шире страх по Србији и региону.
![]()
Моћ новца и интереса на Kосову и Метохији
Месецима се око Kосова и Метохије води прави медијско пропагандно-психолошки рат у коме су аллбанске олигархије потпомогнуте западним саветницима успешније и шире страх по Србији и региону. Зашто и како? Власти у Приштини деценијама већ имају свој лоби који функционише још од 1987 године и у њему су моћни амерички конгресмени и сенатори и медији. Тако је Албански сепаратистички покрет постао герила,а онда покрет отпора против српске власти.
Преко тог лобија плаћеног дестинама и стотинама милиона долара новца од албанске емиграције и мафије створен је јак медијско-политички и дипломатски „корпус“ који је водио рат против Србије 1999 године и прогласио независност Kосова 2008 године. Данас тај јак лоби који покреће машинерију јавности и медија има стратегију како заплашити Балкан и Србе.
Свим средствима се шири пропаганда ако Србија не призна Kосово и прихвати реал-политику да се кренути по дубини Србије у освасјању територије посебно на југу Србије. Траж и се од Србије да се одрекне резолуције 1244СБУН и подршке Руса и прихвати вашингтонско-бриселску реалност о нужности „компромиса“ који подразумева да косово постане чланица УН, а да Србија и Срби на Kососву добију културно-просветну аутономију и пут у ЕУ.
„Дворска „ политика Србије око Kосова и Метохије!?
Због тога се води „блиц-криг“ медијско-пропагандни рат где политичке олигархије у Приштини прете ширењем својих интереса по дубини Србије и Балакна, промени граница и размени територија, демаркацији или претњи да неће бити ЗСО. Мафијашки тим Хашим Тачи и Рамуш Харадинај прете и деле Србију и Балкан, а Запад само по неку реч за „равнотежу„ ситуације „опомене“ Приштину или Београд.
Власти у Београду показују видну импровизацију у медијском и пропагадно психолошком ратовању против Приштине али и перфидној игри са Запада уз веровање да су САД промениле своју политику на Балкану према Србији и на Kосову. Тако таблоиди и медији преносе претње са Kосова Србији и шири се страх у или апатију да је ипак нужно да се фазно али реално Србија одрекне Kосова или права које располаже држава, СПЦ или грађани Србије са Kосова и Метохије. Политичке партије у Србији „лицитиртају“ ко је за или против да Kосово буде признато,води се медијска полемика и препуцавање државне власти и СПЦ и то Запад и власти у Приштини користе.
Сва политика око Kосова се води у кабинету или из кабинета Председника Србије, а не из Владе Србије, парламента .Србија унутар сама себе води политички рат међу партијама око Kосова, и то је део стратегије Приштине „завади па владај“. Међусобно се власт и опозиција оптужују за издају и то слаби и онако крхку позицију Србије у региону Балкана оптерећну споровима са БЈР Македонијом, Црном Гором, Хрватском али и БИХ. Медијска стратегија Србије је да „нема стратегију“ око Kосова и Метохије, већ облике импорвизација и све се заснива на ауторитету и утицају Председника Србије, а не јавности, институција или дипломатије посебно економске када је реч о имовинским правима.
Води се више „лична“, „дворска“ и партијска политика око Kосова и Метохије ,а не национална и државна. Албанске олигархије колико год су у међусобним сукобима интереса они воде синхронизовану политику и кампању не само за независност Kосова и пут у УН него и стварање Албанске федерације односно „Велике Албаније“. Албанска страна издваја стотине милиона евра и долара за лобирање и медије за свој циљ а где је ту Србија?
