Прочитај ми чланак
(Вечерње новости)
Куда води експериментисање са употребом матерњег. У нашим учионицама се чује 13 језика мањина. Национални савет тражи да наставу на ромском добије још 6.000 деце.
Број деце и школских одељења у којима се учи на језицима националних мањина повећава се сваке године. Осим српског, у учионицама се чује још 13 језика!
Само у основним школама целовиту наставу или бар само часове матерњег језика има 44.876 ученика, показују подаци Канцеларије за људска и мањинска права за школску 2011/12. годину. Највише нових одељења са мањинском наставом могли би да добију Роми, међу којима се 6.000 основаца изјаснило да жели наставу на матерњем језику.
Помозите рад Србин.инфо! Да и даље останемо независни, српски, православни, анти-глобалистички сајт.
Основе ромског и елементе културе већ учи око 700 ђака у 12 општина. Према речима Витомира Михајловића, председника Националног савета Рома, њихова намера била је да већ од септембра настава на ромском буде масовнија и да је добију сва заинтересована деца, али да то неће бити могуће.
– Највећи проблем су кадрови – објашњава Михајловић.
– Национални савет испунио је све обавезе, анкетирао родитеље и ученике и евидентирао кадрове који би могли да учествују у настави. Према броју занитересованих, у основним школама требало би да се отвори око 360 одељења, што је посао за 35 наставника. Они би били најпотребнији на југу и истоку Србије и у Војводини.
Михајловић сматра да се „камен спотицања“ око увођења ових часова налази у Министарству просвете, јер су очекивали мањи број одељења. Са друге стране, Министарство не може да организује наставу све док Национални савет не обезбеди квалификоване предаваче.
А и за предаваче и за целу организацију новац треба да обезбеди – држава!
Настава на језицима мањина изузетно је скупа, јер часови могу да буду обезбеђени и за одељења са мање од 15 ученика, што је правило за часове на српском.
Тако, рецимо, македонски учи само петоро деце, за наставу на хрватском је у просеку десет ђака у одељењу, слично је и за румунски, русински, бугарски…
Да би све предмете, од историје до ликовног, могли да слушају на матерњем језику, потребно је да постоје наставници са лиценцама. У Министарству просвете објашњавају да мањинска настава не сме да угрожава часове на српском, тј. да право школовања на већинском језику не сме да буде ускраћено српској и осталој деци која то желе.
Следећи на листи мањинских језика који би могао да уђе у учионице је црногорски, јер је и њихова заједница заинтересована за ово право.
МАКЕДОНЦИ У ЈАБУЦИ
Нaјмање говорника у основним школама има македонски – свега пет ђака у једном одељењу панчевачког села Јабука. Чешки се учи у две учионице, у којима седи 25 ученика, у школи у Белој Цркви. У највише општина организовани су часови на мађарском – у 27 као целовита настава а у 21 школују се на српском, а факултативно уче језик и основе културе.
