Прочитај ми чланак

Србији нису потребне ни ЕУ, ни Русија

0

Нови шамар из Хрватске бриди ових дана на српском образу. У процесу отварања нових поглавља и приступању ЕУ, Хрватска је још једном поставила ногу Србији зарад дневнополитичких поена натеравши први пут и премијера Србије да им нешто скреше у лице и напусти разговоре са ЕУ бирократама. Иако је у питању тек представа за домаћу јавност, овде поново у први план искачу неке старе дилеме и проблеми који се склањају под тепих.

srpska-zastava-2

Фото: Tanjug

Осим приступања Европској унији, Србија у својој агенди од првог дана има и флоскулу о срадањи са Русијом, на коју смо историсјки и економски вековима и деценијама наслоњени. Колико год са једне стране желели да ускочимо у европски воз без машиновође који тренутно вози ка недођији, ми смо с друге стране уско везани за Русију, земљу коју европске бирократе по диктату из Вашингтона називају непријатељем број 1. У таквој консталацији снага Србија се налази у својеврсном чистилишту, пургаторијуму из ког нема изласка. Нити у рају, нити у паклу.

И док нас само руски гас тренутно спасава да не дувамо у дланове у сопственим становима, а руско тржиште је једини излаз за наше воће и поврће, прича о ЕУ стоји као звезда водиља давно обећаног бољег живота који никако да дође. Тако рашчеречени између жеља и стварности, српски властодршци већ годинама уназад немају јасну стратегију у ком правцу се крећу, док просечан становник седи и чека да му бољи живот падне са неба. И у том грму лежи зец.

Компас који нам је потребан и правац који тражимо заправо лежи у промени система и парадигме у којој живимо. Улазак у ЕУ, под условом да она опстане и буде имала некакву вредност, може да има смисла само уколико на том путу променимо навике, начин размишљања и функционисања и комплетан систем изврнемо наглавачке. Циљ којем тежимо јесте мутан, али је пут до њега јасан. Мора се променити начин на који функционише економија, правила игре по којима функционише тржиште, у којима се мора радити на развијању правила игре која би подигла малу привреду и отворила нова места. Иако смо у традицији пољопривредна земља, то је сектор који смо готово уништили, па смо дошли у стање апсурда да нам је отворено руско тржиште, а тек делић тога је искоришћен и материјализован.

Неопходно је променити начин размишљања у којем је бирократија бог и батина, а једини начин да нешто урадиш посредством познатства и корупције који је срозао здравство, правосуђе, полицију и војску и све друге секторе на најниже гране. Мора се искоренити корупцинашки менталитет и започети промена изнутра, а не на томе радити тек кад нас неко услови.

Највише од свега, неопходно је радити на промени свести кроз васпитање и образовање, како би се схватило да промена креће на микронивоу, од сређивања сопствених живота, кућа и станова, зграде и комшилука, па онда редом ка макро нивоу.

Јер ако не кренемо из свог дворишта и не установимо правила и параметре и променимо систем вредности, пут ка ЕУ или Русији неће имати никакав смисао. Зато нам у овом тренутку не треба ни Европа, ни Русија, већ смо потребни сами себи како би ствари у овој земљи кренуле на боље.