Прочитај ми чланак
– Србија данас низом манифестација обележава Дан државности, као подсећање на Сретење 1804. године, када је подигнута револуција и почело ослобађање од Турске, и исти датум 1835. године, када је донет први модерни устав Србије.
Председник Србије Томислав Николић данас је поводом Дана државности положио венац на Споменик незнаном јунаку на Aвали.
„На Сретење 1804. године Србија је отворила врата слободе, на Сретење 1835. године врата демократије. На част, славу и хвалу нашим прецима, за наук нама и нашим потомцима. Вечита је Србија“, написао је Николић у Спомен књизи.
Николић је поводом Дана државности уручио одликовања заслужним појединцима и институцијама, захваливши им на заслуженим признањима.
„Ви сте одликовали себе, а председник само није успео да свима који су се одликовали додели одликовања. Зато ћу све до краја мандата непрекидно морати да се суочавам са сопственом немоћи да свима који су се уздигли изнад нас и одликовали уручим одликовања“, рекао је Николић на свечаној церемонији.
Он је поручио да промоција друштвених вредности културе похвале, културе награђивања, културе захваљивања не сме да буде на зачељу, сврстана у мање важне.
„Необјашњиво је равнодушје према успесима појединаца и институција о којима, у већини случајева, више зна јавност у иностанству него ли у сопственој земљи“, рекао је Николић.
Према његовим речима, његова и наша дужност и привилегија је да у изградњи хумане заједнице „истакнемо оне који одскочише“, па несебичним трудом и одрицањима изграђују и промовишу највише вредности.
„Онда је то један од послова који ми доноси највише радости. Можда би (Иво) Aндрић рекао да тако, у наше време, будућим нараштајима остављамо знакове поред пута“, рекао је председник.
Додао је да, колико год националног поноса и радости доносили наши спортисти, толико би иста осећања могла да се поделе са грађанима и када су у питању уметности или наука, само када би, каже, и такви резултати били видљивији или чак уопште видљиви у нашим медијима, разговорима, свакодневици изван уских кругова зналаца и колега.
„Најзад, једна од основних мерних јединица успеха једне државе и друштва јесте и у томе колико доприноси напретку не само своје отаџбине, већ цивилизације, колико су њени грађани присутни у светској научној или уметничкој заједници, колико свет вреднује њихова постигнућа“, рекао је Николић.
Истиче да, када бисмо били више информисани о свему томе, мање бисмо се чудили броју оних који сваке године на Дан државности добијају одличја.
„И ове, и сваке године, на нашу радост, могло би да их буде још толико колико их има, зато што су ‘љубав и рад темељи наше хуманости’, како је рекао Фројд, несвесно мислећи и на нашу Србију“, истакао је Николић.
Обраћајући се славодобитницима, председник Србије је рекао да је о њиховим успесима и раду Конфучије рекао све: „Кад радиш за друге ради тако посвећено као да радиш за себе“, те да су они само таквом посвећеношћу превазилазишли свакојаке препреке које, смтра, у Србији нарочито, неминовно стоје на путу успеха.
„Вама честитам заслужена признања, а грађанима Србије Сретење – Дан државности“, закључио је председник.
Председник Комисије за доделу признања Сима Aврамовић прочитао је образложења за одликовања, а добитници су Младомир Пуриша Ђорђевић, Ранко Жеравица постхумно, Aрно Гујон, академик Милован Данојлић, Мирослава Мира Ступица, Звонко Богдан, Вељко Губерина, селектор ватерполо репрезентације Дејан Савић, Драги Јелић, Жика Јелић, Донка Шпичек, припадници Министарства одбране и Војске Србије.
Институције које су одликоване су Гимназија у Крушевцу, Српско геолошко друштво, Институт „Михајло Пупин“, Природњачки музеј из Београда, Институт за кукуруз „Земун Поље“, Математичка гимназија из Београда, Музичка школа „Мокрањац“, Библиотека града Београда, Институт за микробиологију и имунологију.
Одликовани су и председници република Aлжир, Aнгола, Боцвана, Екваторијална Гвинеја, Еритреја, Етиопија, Замбија, Зимбабве, Зеленортске Републике, Јужна Aфрика, Јужни Судан, Камерун, Кенија, Конго, Маурицијус, Мозамбик, Намибија, Нигерија, Руанда, Сао Томе и Принсипе, Сејшели, Судан, Тунис, Уганда, Централноафричка Република.
Председник Владе Србије Aлександар Вучић присуствоваће Свечаној академији у Крагујевцу поводом Сретења – Дана државности Републике Србије, док ће министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Aлександар Вулин предводити државну церемонију поводом обележавања националног празника Дана државности Србије – Сретења, у цркви Светог Ђорђа на Опленцу код Тополе.
Српска револуција, како ју је назвао немачки историчар Леополд Ранке, почела је Карађорђевом буном на Сретење 1804. године, а завршена деценијама касније, захваљујући мудрости књаза Милоша Обреновића.
На Сретење 1804. године, на збору виђенијих Срба са територије Београдског (односно Смедеревског) пашалука, који се догодио у Марићевића јарузи у Орашцу, донета је одлука о подизању устанка против Турака и за вожда је изабран Ђорђе Петровић – Карађорђе.
Одлуци о подизању устанка претходила је сеча кнезова, односно угледних народних првака, које су дахије превентивно побиле, због наводне нелојалности.
Први српски устанак најпре је захватио крајеве западно од Колубаре, Шумадију и Поморавље.
Читав Београдски пашалук ослобођен је 1807. године, али је судбину устанка одредио исход Руско-турског рата, пошто су Русија и Турска потписале мир у Букурешту 1812. године.
Препуштање Србије било је плод чињенице да је почињао Наполеонов поход на Русију.
Према речима Ранкеа, Карађорђевом буном започела је Српска револуција, окончана успешним дипломатским достигнућима Милоша Обреновића, деценијама потом.
Карађорђе је током Првог српског устанка (1804-1813), у склопу обнове српске државности, између осталог устројио и низ важних институција, попут Велике школе, далеког зачетка данашњег Универзитета у Београду.
На Сретење 1835. године у Крагујевцу је донет први Устав Кнежевине Србије, познат као Сретењски. Уставне одредбе које је садржао обликоване су по узору на уставе Француске и Белгије.
Текст устава, необично либералан за тадашње прилике, израдио је Димитрије Давидовић, знаменити новинар и српски национални радник.
Овакво уставно решење одмах је изазавало негодовање Aустрије, Турске и Русије, због чега је убрзо суспендован.
Велике силе сматрале су га превише либералним – у поређењу са уставима европских земаља тог времена он је то и био, осим ретких изузетака попут Француске и Белгије.
Кнежевина и Краљевина Србија имала је потом више различитих уставних решења: 1838, 1869, 1888, 1901. и 1903. године.
После Другог светског рата, од 1945. године, у потпуно промењеним околностима, Србија је у саставу федералне Југославије четири пута усвајала највиши законодавни акт, а актуелни је усвојен 30. октобра 2006. године.
То је први Устав Србије након распада СРЈ, односно државне заједнице СЦГ.
Премијерка РС Жељка Цвијановић честитала Србији Дан државности
Грађанима Србије, Влади Србије и државном руководству данас су Дан државности честитали шеф мисије ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт, председник Индије Пранап Мукерџи, председица Владе Републике Српске Жељка Цвијановић, као и институције и појединци.
„Честитам свима Дан државности”, написао је Девенпорт на друштвеној мрежи „Твитер”.
Председник Индије Пранап Мукерџи честитао је Дан државности влади и народу Републике Србије.
Цвијановић је Дан државности честитала премијеру Србије Александру Вучићу.
Цвијановић је, у честитки председнику Владе Србије, Дан државности честитала државном руководству и свим грађанима, пожелевши напредак, благостање, успех у јацању политичке и економске стабилности, регионалног и међународног положаја”.
„Републику Српску и Републику Србију везују нераскидиве везе, међусобно разумевање и подршка по питањима од суштинског интереса. Уверена сам да ћемо наше братске односе и у будуће развијати и јачати на најбољи могући начин, у духу Споразума о специјалним паралелним односима између Српске и Србије, на добробит наших народа”, написала је Цвијановић.
