Српско правосуђе допустило је да поступак против Јездимира Васиљевића, власника пирамидалне штедионице „Југоскандик“, застари након 20 година од када је око 100.000 штедиша оштетио за 217 милиона немачких марака. Власник „Југоскандика“ сада има право чак и да тужи државу Србију због времена проведеног у притвору.

Ојадио 100.000 људи, а слободан и има право да тужи државу: Јездимир Васиљевић
Апелациони суд у Београду је утврдио да је апсолутна застарелост наступила у случају Васиљевића 6. марта 2013, на дан када је пре 20 година побегао из Србије и зато није одлучио о првостепеној пресуди којом је осуђен на пет година затвора. Васиљевићу је од 18. јуна 2002. судило четворо судија у садашњем Вишем суду у Београду.

Према евиденцији која је до сада доступна, Васиљевић је био изручен Србији 26. марта 2010, а прво рочиште на поновљеном суђењу заказано је 31. маја исте године, али оно није одржано, као ни наредних пет, све до 5. децембра 2011, када је одржано прво рочиште.

Поред тога, кривично гоњење против Васиљевића не би још застарело да 15. априла ове године није почела примена одредбе Кривичног законика (КЗ) по којој руководиоци и власници приватних фирми више не могу да одговарају за злоупотребу службеног положаја, за коју је запрећена казна до 12 година, већ за злоупотребу положаја одговорног лица, за коју се максимално може изрећи 10 година затвора.

Васиљевић је био оптужен и првостепеном пресудом Вишег суда осуђен за злоупотребу службеног положаја, коју је Апелациони суд по сили закона морао да преквалификује у лакше дело. Преквалификацијом дела скраћен је и рок апсолутне застарелости за кривично гоњење Васиљевића са 30 на 20 година и тако је дело застарело 2013, а не 2023.

Осим за Васиљевића, застарелост је наступила 15. септембра 2013. и у случају његовог сарадника Милорада Вукотића, који је такође био првостепено осуђен на пет година. Застарели су и случајеви преосталих сарадника који су првостепено ослобођени – Драгана Антонијевића 5. марта 2013, а Стојана Протића и Љубивоја Шундића – 11. марта 2013.

Када је 6. марта 1993. Васиљевић побегао из Србије, трезор је испражњен и у њему је била само 3.135.991 немачка марка. Обавеза према улагачима за исплате из трезора износила је најмање 217 милиона немачких марака, што је и износ штете за улагаче. Скоро 100.000 никада није видело свој новац, а није утврђено ни за колико су тачно оштећени.

Након што је побегао из земље 1993, Васиљевић је ухапшен 22. фебруара 2001. на Београдском аеродрому. Одлуком Врховног суда 29. октобра исте године пуштен је из притвора, пошто је понудио у јемство вилу у Улици Августа Цесарца 2 на Дедињу од 524,34 квадратна метра која је процењена на милион марака. Међутим, Васиљевић је поново побегао, па је средином маја 2006. поново расписана потерница за њим. Власник „Југоскандика“ ухапшен је 4. априла 2009. у Холандији, а изручен Србији 26. марта 2010. Поново је пуштен из притвора 20. фебруара 2013, када му је изречена пресуда на пет година затвора.

Ознаке: Југоскандик, банка, газда језда, девизне штедише, пресуда