Прочитај ми чланакУ српској уметности нема трагичније судбине од оне која је задесила Рафаила Момчиловића. Иконописца усташе ухапсиле у манастиру. Гонитељи монаха мучили и терали да себи пева опело.
Икона Светог Рафаила Шишатовачког и Дероњског
Мало село Дероње у Бачкој изнедрило је великана православне вере, који је проглашен за свеца. Рафаило Георгије Момчиловић био је монах, сликар и мученик, који је настрадао у усташком погрому 1941. године. До данас се не зна где му је гроб, а Српска православна црква одаје му молитвени спомен од датума кад је одведен у логор, па до дана његове трагичне смрти.
Монах Рафаило рођен је као Георгије Момчиловић 23. априла 1875. године у тадашњој Aустроугарској, у земљорадничкој породици, од оца Велимира и мајке Персиде. Кад је навршио десет година родитељи су га одвели у манастир Ковиљ, где је млади искушеник био опчињен иконостасом Aксентија Мародића, па се и сам снажно заинтересовао за сликарство. Већ у 12. години насликао је портрет патријарха Ђорђа Бранковића. Замонашио се у манастиру Манасија 1896. и упоредо са духовним узрастањем усавршавао сликарску технику.
Историчар уметности Угљеша Рајчевић, аутор монографије о Рафаилу Георгију Момчиловићу, наводи да је талентовани монах увелико имао ликовно искуство кад је са 22 године почео школовање у Српској цртачкој и сликарској школи Кирила Кутлика у Београду, чији је полазник била и чувена Надежда Петровић.
– Рафаило је био знатно старији од осталих ученика, па је “прескочио” два разреда и одмах био примљен у трећи. Сликарске студије наставио је у Москви (где је живео у подворју Српске патријаршије), а касније и у Риму и Венецији – истражио је Рајчевић.
Први иконостас Рафаило урадио је 1902. у Великој Крсни, по жељи краљице Драге Обреновић. Осликао је иконостасе и у манастиру Раковица, селу Сиколе код Неготина, Пачиру и Горњем Ковиљу, а последње његово дело је иконостас цркве Ружице на Калемегдану из 1925. Насликао је и велик број појединачних икона и портрета црквених великодостојника, као и пејзажа. Имао је веома запажене изложбе у Београду и Загребу.
Као начелник манастира Шишатовац, у Епархији сремској, завршавао је слику трагично преминулог дечака, кад су по њега дошли усташки бојовници. Ухапшен је заједно са тројицом шишатовачких монаха 25. августа 1941. Био је на челу колоне мученика, који су по наређењу гонитеља сами себи служили опело током путовања до логора у Славонској Пожеги, где је издахнуо у мукама и понижењима девет дана касније. Никад није откривено где је сахрањен. Према речима академика Дејана Медаковића, “у српској, па и у европској уметности, тешко је пронаћи трагичнију судбину од оне која се обрушила на архимандрита и сликара Рафаила Момчиловића”.
На заседању Светог архијерејског сабора СПЦ 1999. отац Рафаило је проглашен за светог и уведен у Именослов Српске цркве као свештеномученик. Наредне године канонизован је за свеца на литургији у Храму Светог Саве на Врачару, коју је водио патријарх Павле. Дан Светог Рафаила Шишатовачког и Дероњског је 3. септембар – датум његовог пострадања.
КОЛОНИЈA У РОДНОМ МЕСТУ
ОД 1999. године родно Дероње слави свог светог суграђанина и ликовном колонијом која носи његово име. Идеја за покретање колоније, коју је дао писац монографије о монаху Рафаилу, добила је благослов епископа бачког Иринеја. Колонија, која је ове године одржана 18. пут, окупља иконописце и пејзажисте, чији се радови, заједно са делима оца Рафаила, чувају у Великој галерији у Дероњама.
