Прочитај ми чланакПравославни верници у Србији, Републици Српској, Црној Гори и другим земаљама обележавају Бадњи дан традиционалним уношењем и паљењем бадњака, литургијама у храмовима и породичним окупљањем за посном трпезом пред најрадоснији хришћански празник Божић – празник којим се прославља рођење Исуса Христа.
Посебан дан пред празник Рођења Христовог, Бадњи дан, прослављају данас верници неколико православних конфесија. У Руској, Српској, Грузијској и Јерусалимској православној цркви, као и на Светој Гори, свечаност рођења Богомладенца прославља се по старом, јулијанском календару у ноћи између 6. и 7. јануара.
Бадњи дан је дан уочи великог хришћанског празника, дан строгог поста и молитве, говори свештеник Сергеј Звонарев.
– Назив празника, на руском Сочељник, потиче од речи сочиво. То је обредно јело које представља кувана зрна пшенице или пиринча. По правилу, сочиво се спрема за помен мученика или преминулих хришћана. То што се сочиво служи уочи Божића није случајно. Јер Христос се родио и дошао на ову земљу како би умро на крсту, претрпевши мучења и страдања, самим тим да би спасао људски род од греха проклетства и смрти. И то посебно јело подсећа све хришћане на оно што је извршио Христос-Бог на земљи.
У разним земљама Бадњи дан обележавају на разне начине. У Белорусији и Украјини на тај дан уобичајено је спремати 12 јела по броју апостола. У Србији и Црној Гори ово је главни породични празник. Зато је уобичајено да се сва породица заједно бави спремањем, украшавањем просторија, да кити јелку, припрема свечану вечеру. У Грузији верници иду у литију Алило. Главни њени актери су лица која „носе благу вест“. Они су обучени у бело и песмама обавештавају све о томе да је рођен Спаситељ.
У Русији у древна времена на тај над нису јели никакву храну, нити пили било шта, осим што су јели сочиво. На сто се стављао чисти столњак, јело се у свечаном и строгом ћутању. У знак сећања на јасле у којима је рођен Исус, на сто се обавезно стављао струк свежег сена. Месна и кувана јела на сто су постављања тек кад наступи 7. јануар.
Данас су се многе црквене традиције трансформисале од строго канонских у симболичне. Ипак, уверен је православни свештеник, Бадњи дан и Божић треба дочекивати онако како доликује хришћанину.
Главна традиција празника је богослужење. Ова традиција је одраз суштине празновања Рођења Христовог. Људи треба да схватају да то није просто некакав догађај од пре две хиљаде година. Хришћанин треба да се односи према празнику као према реалном догађају свог духовног живота. Постоји много народних традиција везаних за смисао празника. На пример, коледари – песме и химне слављења Христа. Коледарске песме су распрострањене у Украјини. Ипак постоје и традиције народа које немају везе са хришћанством, и укорењене су у паганству. То је гатање, прерушавање, чарање. Све то нема никакве везе са Божићом и црква је то увек осуђивала.
Наступањем Божића почињу Свети дaни или Свјатки. То је време добрих дела. И мада је светост у добрим делима позив сваког хришћанина независно од доба године и празника, како би се Свјатки учинили заиста светим, треба управо тих дана да тежимо добру и вери, каже свештеник Сергиј Звонарев. Свјатки трају 12 дана до Крстовдана, који се обележава 19. јануара.
Патријарх Кирил у Божићној посланици позвао на остваривање моралних идеала
Последњих неколико деценија у нашем животу је било доста тешкоћа и искушења, али сва она су пролазна и зато нису страшна, истакао је поглавар Руске православне цркве.
Патријарх московски и целе Русије Кирил у својој Божићној посланици архиепископима, епископима, монасима и свим православним верницима позвао је све вернике да следе моралне идеале и да их остварују у свакодневном животу. Посланица је објављена на сајту Московске патријаршије.
„Како је важно да ми, хришћани, не само позивамо друге да следе високе моралне идеале, већ да и сами ове идеале покушавамо да остваримо у свом свакодневном животу, а пре свега кроз служење ближњима. И тада ћемо милошћу Божјом у себи имати истинске плодове духа: љубав, радост, мир, стрпљење, благост, милосрђе, веру, кротост и умереност (Гал. 5:22-23)”, наводи се у посланици руског патријарха, преноси ТАСС.
Патријарх Кирил је подсетио на трагичне догађаје из револуције 1917. године. „Тачно сто година нас дели од догађаја који су радикално променили живот Русије, велике вишенационалне земље, и гурнули је у лудило грађанског рата, када су деца устајала против родитеља и брат ишао на брата”, истакао је он.
Поглавар руске цркве је позвао вернике да се са страхопоштовањем и дивљењем сете „подвига новомученика и верника Руске Цркве, због чијих молитви, верујемо, наш Господ није напустио наш народ и даровао му је снаге за радне и ратне подвиге, који су нам донелипобеду у најстрашнијем рату од свих ратова, као и обнову земље и успехе који заслужују дивљење”.
„Последњих деценија у нашем животу је било и остаје доста тешкоћа и искушења. Али све је то пролазно и зато није страшно. Искуство прошлог века научило нас је много тога и требало би од много тога да нас заштити”, закључио је патријарх.
