Прочитај ми чланакПре 58 година, у Паризу, доктор Жорж Мате је трансплантацијом коштане сржи спасао петоро српских научника, озрачених у Винчи током експеримента на нуклеарном реактору!
Пре 58 година, у Паризу, доктор Жорж Мате је трансплантацијом коштане сржи спасао петоро српских научника, озрачених у Винчи током експеримента на нуклеарном реактору!
Била је то прва трансплантација коштане сржи у историји медицине и почетак нераскидивих пријатељстава и привржености доктора Матеа српском народу. Одлуком Скупштине града Београда, на иницијативу доктора Владимира Ковчина, Улица Болница Бежанијска коса недавно је преименована у Улицу Доктора Жоржа Матеа – француског академика, чувеног онколога који је хуманошћу задужио Србију.
Шесторо научника, смртоносно озрачених у Винчи, одмах су пребачени у болницу „Кири“ у Париз, где им је 11. новембра, 1958. доктор Мате пресадио коштану срж и отворио ново поглавље у развоју медицине.
– Није било другог излаза – или да нам се пресади коштана срж, или нема излаза. Прво даваоци, а онда и веште руке доктора Матеа су учиниле своје – каже физичар Радојко Максић.
Даваоци коштане сржи били су Французи, људи који су се јавили на позив болнице, решени да помогну незнанцима.
– У то време, као да сте сели на бицикл па кренули на месец – тако је то изгледало са оном технологијом и оним знањем. Исход је био потпуно неизвестан. Највећа тајна је била шта ће се десити са донорима. Сам губитак литра крви је нешто што може да угрози живот, а камоли коштане сржи, тако да су ти људи стварно били хероји – каже онколог Владимир Ковчин.
Уследила су доживотна пријатељства, па и кумства.
– И даваоци и лекари и породице давалаца – све је то била атмосфера једне велике породице – каже Максић.
Доктор Мате је у Србији помогао оснивање онколошке службе, лечио више од 3.000 наших пацијената, а у време санкција и бомбардовања обезбеђивао недостајуће лекове. Одседао је у болници, хранио се у болничкој мензи, и никада није наплаћивао свој рад.
Умро је пре шест година, баш на дан несреће у Винчи.
Радојко Максић каже да је добио улицу кроз коју су често пролазили са њим. Владимир Ковчин истиче да је тиме сачувано оно што су желели – сећање на Матеа.
Чувени академик, научник који је задужио свет, због оштрог језика је, кажу, остао без Нобелове награде, а своју улицу добио, баш у Београду.
Иницијативу доктора Ковчина подржали су Српска академија наука, Министарство здравља, КБЦ Бежанијска коса, Француска амбасада, Родољуб Шабић и, наравно, сада једини живи сведок догађаја из 1958. – Радојко Максић.
