Прочитај ми чланакВелики број грађана би желео да се лечи у државним домовима здравља и болницама, али и ако имају на то право завршавају на приватним поликлиникама и болницама.
Ко је крив због тога?
Када се људи нађу у дилеми да ли требају да чекају месец дана за неке резултате, скенере или специјалистичко мишљење у државним здравственим установама или да оду код приватника и то заврше у року од пар сати или пар дана, нема дилеме да ће свако ко има могућности то завршити одмах и отићи код приватника.
Да ли ти људи и даље имају право на остваривање права да им се нека средства рефундирају?
Да, имају али нису у могућности увек да остваре то своје право. Већина проблема настаје на самом почетку. Постављају се питања : које започео лечење, ко је дао упут, ко је урадио анализе и да ли су валидни резултати које је издао приватник.
Закон је јасан и ту не би било никаквих проблема када би се примењивао. На основу закона:
- ЗАКОН О ЗДРАВСТВЕНОМ ОСИГУРАНЈУ („Сл. гласник РС“, бр. 25/2019)
- ПРАВИЛНИК О НАЧИНУ И ПОСТУПКУ ОСТВАРИВАНЈА ПРАВА ИЗ ОБАВЕЗНОГ ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАНЈА („Сл. гласник РС“, бр. 10/2010, 18/2010 – испр., 46/2010, 52/2010 – испр., 80/2010, 60/2011 – одлука УС, 1/2013, 108/2017, 82/2019 – др. правилник и 31/2021 – др. правилник)
Дилеме много нема. Много тога би могло лако да се реши и људи би у овом тренутку могли да искористе своје обавезно здравствено осигурање и остваре право да их лечи лекар са приватном праксом. По правилнику се види да на основу чланова 38а-б-в-г-д може остварити своје право.
Са друге стране Републички фонд за здравствено осигурање врши опструкцију и не примењује закон и правилник о остваривању права из обавезног здравственог осигурања.
По писању портала Истиномер може се видети да је у питању заобилажење и не поштовање закона.
„Између осталог, приватне здравствене установе моћи ће већ после Нове године да са РЗЗО потпишу уговоре који подразумевају да и они своје пацијенте о трошку обавезног осигурања могу да упуте на специјалистички преглед, на болничко лечење, да отворе боловање, пропишу лек или медицинско-техничко помагало.“
Правилник о начину и поступку остваривања права из обавезног здравственог осигурања ступио је на снагу у новембру 2010. године, а требало би да укључи приватне ординације у здравствени систем и да омогући грађанима да код приватних лекара иду о трошку државе. Примена Правилника је недуго затим стопирана због примедби струке и Лекарске коморе, али је директор РЗЗО-а ипак најавио да ће пацијентима од 2011. године бити доступне и услуге у приватним ординацијама.
Почетком године, међутим, уместо да по боловање и упуте иду код приватника, грађани су добили нова обећања директора РЗЗО-а.
„Правилник је направљен непосредно пре мог доласка на место директора РЗЗО-а, али примедбе Лекарске коморе и синдиката су захтевале да се његова примена одложи. Сада смо са струком искристалисали нејасноће и очекујем да ће за месец-два правилник почети да се примењује.“ Дневник, 3. 2. 2011. године
„Немам ништа против укључивања приватног здравственог сектора у систем и сасвим сигурно ће заживети Правилник по коме ће и приватни лекари моћи да шаљу пацијенте на боловања, да им пишу налоге за помагала и упуте за лежање у болници. То је извесно, али прецизан датум не могу још да саопштим.“ Блиц, 2. 3. 2011. године
Правилник којим се изједначавању права и обавезе приватних и државних лекара, међутим, није наишао на одобрење Министарства здравља.
„Недавно је Министарство здравља поново одбило предлог правилника о проширивању права у приватној пракси. Тако, боловања и упуте за специјалистичке прегледе и помагала и убудуће могу да пишу само лекари из државних здравствених установа.“ Политика, 19. 5. 2011. године.
Да ли би људи желели да се лече код приватника или у државним установама?
Ово питање је безобразно и претенциозно. Људи желе да се лече а не да бирају где ће се лечити. Свако хоће и издваја за здравље колико год може. Поготову кад се нађете у неприлици. Здравство, као и образовање морају бити непрофитни, али исто тако морају и бити најбоље плаћени послови. Не може једна певачица која пева у кафани зарађивати преко 1000€ месечно а медицинска сестра само 500€. Не може забављач имати зараду од пар хиљада евра а врхунски хирург који сваки пут у рукама држи нечији живот мање од њих.
Морају се коначно поставити строга правила понашања. Морамо вратити етику и морал на место где им и припада. У првим редовима.
