Министарство одбране ће до краја 2013. распоредити групу суперсоничних ловаца-пресретача МиГ-31 на аеродром Рогачево (острво Нова Земља).

Њихов задатак ће бити да бране територију Русије од ваздушних напада са севера.

Планира се да ова група авиона буде саставни део система противракетне одбране Русије: МиГ-31 може да пресреће и противничке борбене авионе и крстареће ракете са нуклеарним бојевим главама од Баренцовог до Лаптевског мора.

Поред тога, север Русије није у потпуности покривен радиолокационим пољем и зато ће овде добро доћи могућности авиона МиГ-31, који може да открије циљ на раздаљини до 200 km, као и ракете далеког домета Р-40 и Р-33.

 Саопштено је да неће бити проблема са базирањем авиона МиГ-31 у Рогачеву, јер су писта и аеродромске зграде у добром стању, а војници и њихове породице имају обезбеђен смештај.

Миг-31

Миг-31 (по НАТО класификацији енгл. Foxhound), совјетски је авион ловац–пресретач. Пројектован је и развијен у истраживачко-пројектном бироу ОКБ Микојан, са наменом да замени претходни авион МиГ-25. Представља врх развоја и модернизације претходног авиона МиГ-25 и први је совјетски борбени авион четврте генерације.

МиГ-31 је пројектован за намену пресретања и уништавања циљева у ваздуху, на екстремно малим, малим, средњим и великим висинама, дању и ноћу, у свим метеоролошким условима, са применом активног и пасивног ометања радара и топлотног обмањивања противника. Група од четири авиона МиГ-31, у стању је да фронтално контролише ваздушни простор, испред себе, у ширини од 800–900 km.

Укупно је произведено око 500 примерака авиона МиГ-31, од којих је у Русији остало око 370.

 

Миг-31
МиГ-31
Опште
Намена	Ловац-пресретач
Посада	Два (пилот / навигатор)
Произвођач	ОКБ Микојан
Први лет	1975.
Почетак производње	1980.
Димензије
Дужина	22,69 m
Размах крила	13,46 m
Висина	6,15 m
Површина крила	61,6 m²
Маса
Празан	21 820 kg
Нормална полетна	41 000 kg
Макс. тежина при узлетању	46 200 kg
Погон
Турбо-млазни мотор	2 х Соловљев Д-30Ф6
Потисак ТММ	2 х 93 / 172 kN
Перформансе
Макс. брзина на Hopt	3 000 km/h
Макс. брзина на H=0	1 500 km/h
Тактички радијус кретања	720 km
Долет	3 300 km
Плафон лета	20 600 m
Брзина пењања	12 500 m/min
Портал:Ваздухопловство

Развој
Без обзира што је МиГ-25 изазвао велику панику на западу због своје велике брзине и висине лета, ипак је био авион са ограниченим могућностима. Жртвоване су му многе карактеристике у циљу постизања тих двеју, што није оптимално решење. Авион није имао скоро никакве маневарске способности при брзини за пресретање, био је тежак за летење на малим висинама и имао је веома мали тактички радијус.

Његов радар је био довољно снажан да се одупре тадашњим мерама електронског ометања али није имао могућност да уочава циљеве који лете на малим висинама (поглед на доле). Током употребе МиГ-25 се нарочито истицао у извиђачкој намени, док је као пресретач врло брзо застарео и заостајао у односу на своје савременике.

Његова замена је отпочета са развојем кроз прототип Је-155MP, који је први пут полетео 16. септембра 1975. године. Нови авион је изгледао као дужа верзија МиГ-25, са дужим трупом, са још једном кабином, али се ипак суштински радило о потпуно новом авиону. Ограничења совјетске индустрије принудила су произвођача да за израду 80% структуре авиона МиГ-25 употреби никловани челик.

Код новог прототипа Је-155MP удвостручена је примена титанијума (повећано на 16%) и утростручена употреба алуминијумских легура (на 33%), у циљу смањења укупне масе авиона. Нова структура је имала мању масу и већу носивост, због чега је авион при надзвучним брзинама лако подносио убрзања од 5 g, за разлику од МиГ-25 (који је имао ограничење на 4,5 g). Нови прототип је могао летети надзвучном брзином и на малим висинама. Повећан је укупан капацитет горива, а погон су сачињавали нови ефикаснији двопроточни мотори.

Најзначајнији помак је увођење новог, много напреднијег, радара са могућношћу уочавања и праћења више циљева изнад и испод висине своје позиције. Развијен је авион способан да успешно пресреће све типове противничких авиона из НАТО пакта, и то не само при њиховом продору у ваздушни простор СССР-а, већ и при њиховом дејству са дистанце.

 

 

Технички опис
Миг-31 се доказао да је авион изузетних способности, посебно у задацима на већим раздаљинама. Наступио је велики проблем са распадом СССР-а, што је пратила и криза са распадом Црвене армије. Наступиле су тешкоће у организацији националних војски и обезбеђењу њиховог буџета. Ваздухопловства, па и руско, остали су без потребних средстава за материјално обезбеђење авиона МиГ-31 у оперативној употреби. Процене су да је до 1996. године, од укупног броја произведених авиона МиГ-31, било истовремено само 20% оперативно способно.

 

 

Змај авиона и мотор
МиГ-31 је, као и МиГ-25, велики двомоторни авион висококрилац са бочно постављеним усисницима и са два вертикална репа. За разлику од свог претходника, МиГ-31 је двосед, са два члана посаде, са пилотоми официром за навигацију и за управљање са наоружањем. На овај начин је превазиђена недовољна интеграција и аутоматизација система и растерећен је пилот од многих радњи током борбе.

Структура крила и трупа авиона МиГ-31 су од материјала веће носивости у односу на МиГ-25, што му је омогућило постизање надзвучних брзина и на малим висинама лета. Мотори Соловјев Д-30Ф6 обезбеђују му већу брзину лета, еквивалента М = 1,23, на малим висинама, а на великим М = 2,83, може и 3 али се избегава због безбедности.

Стајни органи су типа „трицикл“, са по два точка на свима ногама.

Мотори авиона МиГ-31 су двопроточни али су и даље велики потрошачи горива. У унутрашњим резервоарима МиГ-31 носи 16 350 kg горива. Спољашњи носачи на крилима су такође прилагођени за вешање резервоара за гориво, са чиме се укупни капацитет повећава за додатних 5 000 литара. Касније произведени авиони опремљени су системом за претакање горива у току лета.

Без обзира на повећање носивости структуре авиона МиГ-31, са избором квалитетнијег материјала, постоје и даље ограничења оптерећења, односно убрзања у маневру 5 g.

 

Опрема
Миг 31 је био први ловац у оперативној употреби у свету, опремљен радаром са антеном са фазном решетком, са електронским скенирањем. Максимална даљина детекције циљева, величине ловачког авиона, износи 200 km, а може да прати 10 и истовремено да захвата 4 циља и то у спрези са ракетама ваздух–ваздух великог домета Р-33. Радар је спрегнут са инфра–црвеним (ИЦ) системом за претраживање и праћење циљева у ваздушном простору, који је интегрисан у посебном контејнеру испод носног дела трупа авиона. При употреби, овај се контејнер извлачи из трупа.

 

Четири авиона МиГ-31, интегрисана у систем са дата-линком, фронтално контролишу ваздушни простор ширине 800–900 km. Радаром управља официр за навигацију и наоружање, који је смештен у задњој кабини.

Новије варијанте Миг-31М, као што су Миг-31Д и Миг-31БС, имају нову побољшану верзију радара са повећаним дометом детекције циљева (по неким изворима, циљеве величине авиона Авакса детектује на раздаљини од 400 km) и са могућношћу истовременог напада на шест циљева. Команда радара у задњој кабини замењена је савременим управљачко–показивачким системом, заснованом на мулти-функционалном дисплеју. Истовремено је повећана и отпорност авиона на електронско ометање, тако што су на врховима крила интегрисани контејнери са против–радарским мамцима.^[1][2][3][5]

 

Кабина
МиГ-31 је двосед, кабине су смештене једна иза друге. У предњој кабини је пилот који управља летом авиона, држећи стално леву руку на ручици гаса, а десну на палици команди лета (систем ХОТАС). Оператор у задњој кабини управља радаром и оружјем. Са оваквом прерасподелом радњи, посада је ефикаснија у борби и мање се замара, поготово што је на совјетским авионима традиционално интеграција и аутоматизација система на нижем нивоу у односу на западне авионе.^[a]

Обе кабине су опремљене седиштима „о – о“ (при нултој брзини и висини лета авиона).

У кабини је показивачко–управљачки систем за нови вишемодни радар, ново оружје и осталу нову опрему. Показивачи се заснивају на новој технологији течног кристала, слика у боји. Мањи број примерака је доведен на овај стандард. Сматра се да је овим модификацијама значајно повећана ефикасност авиона.^[6]

 

Наоружање
Главно наоружање Мига 31 састоји се од шестоцевног топа ГШ-6-23М са бојевим комлетом од 260 граната и четири ракете ваздух–ваздух Р-33, поткачене испод трупа. Р-33 представља руски еквивалент америчкој ракети ваздух–ваздух AIM-54 Феникс, с којом је наоружан морнарички авион F-14 томкет. Поред полу-активног радарског вођења, Р-33 има могућност и инерцијалног навођења, са могућношћу корекције путање са авиона са кога је лансирана. У последњој фази лета, на ракети се активира сопствени радар који је даље аутономно наводи на циљ. Нова верзија ове ракете има ознаку Р-37 и од претходне верзије се разликује по крилцима, која се склапају при складиштењу.

МиГ-31 носи и старије ракете Р-40, које су раније развијене за Миг 25 и ракете ваздух–ваздух кратког домета Р-60 или Р-73. Модернизоване верзије авиона МиГ-31 наоружане су новијим ракетама ваздух–ваздух Р-77, које се поткачињу на носаче испод крила.

ГШ-6-23М има изузетно велику каденцу (брзину паљбе), међу највећим је од свих ваздухопловних топова у оперативној употреби (приближно 8 000 граната у минути). Варијанта авиона МиГ-31М, уместо топа има две допунске подвесне тачке за ношење ракета ваздух–ваздух Р-33/Р-37.^[

 

раметри	МиГ-31 [2][3]	МиГ-31Б [8]	МиГ-31М [9]	МиГ-31Е [5]
Дужина [m]	22,69	22,69	22,69	22,69
Размах [m]	13,46	13,46	13,46	13,46
Висина [m]	5,15	6,15	6,15	5,15
Површина крила [m²]	61,60	61,60	61,60	61,60
Маса празног [kg]	21 820	20 670	21 900	21 000
Нормална полетна Маса [kg]	41 000	41 000	–	40 860
Максим. полетна Маса [kg]	46 200	46 200	52 000	46 000
Мотор	2 х ТРДДФ Д-30Ф-6	2 х ДТРДФ Д-30Ф6	2 х ДТРД Соловиев Д30Ф-6М	2 х ТРДДФ Д30Ф-6
Потисак (базни / доп. саг.) [kN]	2 х 91,00 / 152,00	2 х 91,00 / 152,00	2 х 165	2 х 91,00 / 152,00
Максим. брзина Hopt / H=0 [km/h]	3 000 (М=2,82) / 1 500	3 000 (М=2,82) / 1 500	3 000 (М=2,82) / –	3 000 (М=2,82) / 1 500
Долет (без допун. рез. / са) [km]	2 150 / 3 300	– / 3 300	– / 3 000	2 500 / 3 500 надзвучно 1 200
Тактички радијус [km]	720 – 2 000	720 – 2 200	–	–
Трајање лета (допун. гор./без) [h]	6 / 3,5	7,0 / 3,6	–	6 / 3,5
Практични плафон [m]	20 600	20 600	20 600	20 600
Дозвољено убрзање [m/s2]	5 g	–	–	5 g
Ватрено наоружање, Топ	ГШ-6-23М (260 гран.)	ГШ-6-23М (260 гран.)	–	ГШ-6-23М (260 гран.)
Маса спољних терета [kg]	3 000	–	9 000	–
Ракете ваздух–ваздух	4 х Р-33 2 х Р-40Т 4 х Р-60 (Р-60М)	4 х Р-33 4 х Р-73 (Р-40ТД) 4 х Р-60М	6 х Р-37 (Р-33С) 4 х Р-77	6 х Р-33Э 2 х Р-40ТД 4 х Р-60М

 

(sr.wikipedia.org, Руска реч)