Прочитај ми чланак
– Горана не могу да вратим нити ће моја деца више икада имати оца, али желим правду за супруга и да моја деца знају ко им је убио оца, и зато се борим како бисмо могли да наставимо да живимо. Ми смо читав живот вредно и поштено радили, никоме се нисмо замерили, нико у селу није имао једну ружну реч о мом Горану да каже и поштено би било да знамо бар зашто смо остали без њега. Истражни органи нам само говоре „биће, при крају је истрага”, а ни после четири године, ми не знамо ко нас је завио у црно и још поврх свега трпимо разна застрашивања и само чекам шта ће следеће да нас задеси – прича за „Ало!” Наташа Величковић, чијег су супруга Горана Величковића (33), земљорадника, непознате убице разнеле експлозивом 1. децембра 2009. године на његовој њиви у Качареву код Панчева.
Потпуно загонетно убиство десило се док је несрећни човек орао њиву, тик уз магистрални пут Панчево – Зрењанин. Изашао је из трактора како би покушао да склони са бразде стару аутомобилску гуму на коју је у једном тренутку наишао. Међутим, непознати починилац је за пнеуматик привезао ручну бомбу која се активирала приликом померања. Шрапнели су пресекли Горана, који је неколико тренутака касније издахнуо на очевим рукама.
Полиција је недалеко од места злочина, у каналу пронашла још двадесетак „кашикара”, а испрва се веровало да је у питању грешка.
– Неколико људи из села је пало на полиграфу, разумем да то није доказ за суд, али нико од њих није ни задржан бар 48 сати. Знам да сада, већ бивши муж Горанове сестре није прошао полиграф и да је радио у војсци, одакле су га шутнули, а из панчевачке полиције су стално понављали да је убица неко близак породици и неко ко има везе са војском… И тако су нам испрва годинама говорили случај ће бити ускоро решен и они и у тужилаштву, а потом су престали и да нас примају. Кажу нема трагова, нико ништа није видео.. А то како ми живимо од тада и колико страхујемо сада и за своје животе никога не занима – прича Наташа и додаје да су им недавно покрали три ланца кукуруза.
– Врхунац је да су нам пре три дана запалили сламу поред штале за краве код свекра. И не знам коме више да се обратимо, писала сам чак и Дачићу и Вучићу… Ставила сам камере на кућу, купила керове, децу возим у школу… Готово да не идем никуд, сем што радим на имању. Свекар, јадан човек, свако вече леже са истом сликом у глави, јер му је Горан умро на рукама… Борим се за истину о Горановој смрти због наше деце, Жељка (10) и Јоване (7). Син ми готово годину дана није излазио из собе, само је понављао „Фали ми тата”… Њих двоје су ваљда заслужили да знају због кога и чега су остали без оца. Али после ове четири године не знам шта да мислим сем да питам ко штити Горановог убицу – закључује Наташа.
Мистериозне поруке на гробу!
Непознати почониоци редовно скрнаве место на њиви, где је Горан настрадао, а које је породица обележила спомен-плочом, као и сам гроб на којем редовно све испретурају, али и остављају конзерве паштете. Једном приликом, након правог дармара који је неко направио, Наташа је нашла и поруку на којој је кратко писало „Овде ја одржавам гроб”.
(Ало!)
