• Почетна
  • ПОЧЕТНА
  • Актуелно
  • Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем: Чим он чита Јеванђеље значи да нешто није у реду, полудео је!
Прочитај ми чланак

Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем: Чим он чита Јеванђеље значи да нешто није у реду, полудео је!

0

staracpajsijeНезнање није оправдање

– Старче, можда су неки равнодушни јер не знају?

– Шта не знају? Навешћу ти једно незнање. Један професор са Халкидика није ништа знао о Св. Гори. А други, опет, учитељ из Немачке му је причао о Светој Гори, па су дошли заједно. Немац је знао чак и колико манастира има на Светој Гори. Упркос томе што је био протестант, знао је чије су мошти и где се налазе итд. Да.ли је незнање овог професора са Халкидика оправдано? Један Американац је саветовао неког са Халкидика да дође да му помогнем. Из Америке! Рећи ћу вам још нешто. Дошао ми је овде неки човек из флорине. „Јеси баш из места, из Флорине?“ упитам га. „Да, баш из Флорине“, каже. „Ви тамо имате доброг митрополита“ кажем му. „У ком тиму игра?“ упита ме. Мислио је да му говорим о неком фудбалеру! Био је загрижен за фудбал. Ни свог владику није познавао – барем је Флорински епископ познат. Такво незнање се не оправдава.

Не, незнање се никако не може оправдати у данашњем свету. Недостаје добра воља [настројење], усрдност. Онај ко има добро настројење да позна Христа познаће Га. Преобратиће се. Чак и ако не сретне неког богослова или монаха и нема могућности да чује реч Божију, он ће се, ако има добро настројење, преобратити или од змије или неке звери, или муње, или поплаве, или неког другог догађаја. Устројиће тако Бог. Један млади анархиста је био отишао у Немачку. И пошто се био сплео са наркотицима, затворили су га у поправни дом. Ниоткуда није било помоћи. Али у поправном дому неко му је дао Јеванђеље да чита. Прочитао је Јеванђеље и одмах се променио. „Отићи ћу у Грчку“, рече, „тамо је православље“. Кад је дошао у своје село родитељи су одлучили да га ожене. Оженио се и добио и дете. Непрестано је читао Јеванђеље, ишао у Цркву, поштовао празнике. Други, који су гледали како живи, почеше говорити: „Чим он чита Јеванђеље значи да нешто није у реду, полудео је!“ После неког времена жена га је оставила и одвела дете са собом. Кад га је жена напустила онда је и он оставио све што је имао у селу, њиве, трактор и остало и отишао у једну пећину где је почео да се подвизава. Један духовник му, међутим, рече: „Треба да нађеш своју жену, да се споразумете и после тога ћеш одлучити шта ћеш даље да радиш.“ Пошао је тако у Солун да нађе своју жену. Веровао је да ће му је, јер му је духовник тако рекао, Христос послати.

Дошао је до Солуна али није нашао своју жену. Међутим, ту сретне неке Немце и почне да им говори о православљу и крсти једнога од њих. Они му платише за пут и он са њима пође у Атину. Ни тамо му Христос не откри жену. Поново му платише пут и он оде на Крит. На Криту нађе посао и у међувремену оде до једног духовника. А он му, кад га је саслушао, рече: „Не изгледају ли твоја жена и дете тако и тако? Овде у близини ради једна жена. Нема дуго откако је дошла.“ И описа му изглед те жене. „Мора да је она“, рече. Духовник је обавести. А она се сасвим смути када га угледа: „Преко магије си ме нашао, ти се бавиш магијом.“ Окренула се и побегла је пре него што је успео било шта да каже. Поново је изгуби. Сазнаде за мене и дође у Колибу. Закуца једанпут и причека. Онда се склони у страну и почне да прави метаније све док му нисам отворио. Одећа му је била стара и похабана. Онда ми све исприча. Имао сам сувих смокава и понудих га. „Хоћеш ли смокава?“ – упитах га. „Немам зубе“, каже. „Немам ни ја“ рекох. На крају ме упита: „Патиш ли? Ја патим. Из патње излази радост у Христу.“ Питам га хоће ли да му дам неку кошуљу а он ми одговара: „Не треба ми, имам две. Кад отопли једну ћу неком поклонити.“ Кажем му: „Пази, све док не рашчистиш са својом женом да пазиш на своје здравље, јер имаш дете и одговоран си за њега.“ Какво самоодрицање! Каква вера! А није имао ни двадесет седам година. Ни монашки живот није упознао. Био је у потпуном незнању али је имао добро настројење и Бог му је помогао да уђе дубоко у јеванђељску поруку.

Зато кажем да незнање није оправдање. Једино ако је неко „заостао“ или ако је у питању мало дете, онда незнање има оправдања. Али данас су и деца праве видре. Ако неко хоће, постоје многе могућности да се упозна истина.

(manastirglogovac.blogspot)