Протести против насиља, на којима већ недељама учествује више десетина хиљада људи, најавили су крај владавине злочиначког режима Српске напредне странке. Иако покушава да створи утисак да је јак и моћан, Александар Вучић је свестан да му нема спаса. У паници, мора хитно да изабере пут којим ће одредити своју коначну судбину. Ако додатно заоштри атмосферу у друштву, мораће отвореним насиљем, оружјем, да се обрачунава с побуњеним народом. Ако га логика и странци принуде да попусти и призна пораз, мораће, за почетак да преда власт у Београду, али и да се суочи с бројним кадровским губицима. О фанатицима који су решени да потону заједно са напредњачким картелом, као и о опрезнијим и паметнијим припадницима дворске свите, који се дистанцирају од вође, пише заменик главног уредника Магазина Таблоид Предраг Поповић, бивши уредник у Дневном телеграфу, Националу и Правди, некада близак Вучићев сарадник и пријатељ.

Два масакра, с почетка маја, променили су Србију. Више ништа није исто. Шок, бол, туга и бес принудили су нормалне људе да се покрену, да устану у одбрану права на нормалан живот. Чим је народ устао, диктатор је почео да пада.

Александар Вучић зна да има само два пута којима може да крене ка излазу из ове ситуације. Први пут је обележен старим радикалским знаковима, који личе на надгробне споменике жртава тираније. Други пут, којим Вучићева нога никад није закорачила, води ка смиривању тензија и нормализацији односа у друштву. На Вучићеву жалост, за шта год се одлучи, кренуће путем без повратка, без наде у опстанак на власти.

Да је дошло време за свођење рачуна знају и сви у Вучићевом окружењу. Свест о томе да је дошао крај идиле изазвала је поделе међу напредњацима. Паметнији су се дистанцирали на безбедну удаљеност, да диктатор не би пао на њих. Глупљи су забринути за своју будућност, али не знају или не смеју да спас траже у бекству. Наравно, паметнији су у мањини. Међу њима је најистакнутији онај који се више од десет година скривао у сенци, далеко од јавности – израелски експерт за политичке манипулације и тзв. црну пропаганду Асаф Ајсин.

Пред изборе у мају 2012. године, Вучић је направио пословни споразум са Талом Силберштајном, израелским политичким консултантом специјализованим за негативне кампање. Силберштајн је тада већ имао дводеценијско искуство у припреми и спровођењу прљавих политичких стратегија. Још 2002. године истакао се у кампањи боливијског политичара Гонзала Санчеза де Лозадија, коме је јавно, на једној трибини, препоручио да „почне негативну кампању“ против свог ривала. Силберштајн је саветовао бивше израелске премијере Ехуда Барака и Ехуда Олмера, као и бившу украјинску премијерку Јулију Тимошенко. Сви његови клијенти с политичке сцене су отишли или су отерани под теретом криминалних и корупционашких афера. И сам Силберштајн је учествовао у таквим аферама. У августу 2017. ухапшен је у Израелу под оптужбом да за прање новца, заједно с тројицом бизнисмена из Румуније. Силберштајн је у Румунији оптужен за сумњиве послове с некретнинама, на чему је државни буџет оштећен за око 160 милиона долара. У тренутку хапшења, Силберштајн је водио кампању аустријске Социјалдемократске партије, што је допринело изборном фијаску канцелара Кристијана Керна. И после тога је Силберштајн је наставио да ради у Аустрији. Као његов највећи успех наводи се оставка канцелара Хајнца Кристијана Штрахеа 2019. године. Себастијан Курц је тада оптужио Сиблерштајна да је „организовао дебакл“ Штрахеа тако што је објавио тајни снимак његовог разговора са женом једног руског олигарха о неком пословном уговору.

– Тајно снимање канцелара Штрахеа представља политички атентат, а те прљаве кампање подсећају на Тала Силберштајна, он је сличне методе користио широм света, па и против мене – рекао је Курц у интервјуу за немачки Билд

Док је водио кампању за социјалдемократе, Силберштајн је креирао кампању у којој је Курц оптужен да су његове присталице водиле интернет портале на којима су објављивани расистички садржаји и теорије завера. Силберштајн је правио спотове и филмове, какав је „Истина о Себастијану Курцу“, у коме га је компромитовао оптужбом да, као лидер десничарске странке, ради за Џорџа Сороша. И та кампања је уродила плодом, па је Курц поднео оставку и повукао се из политике.

Силберштајн је у Румунији водио неколико изборних кампања у сарадњи са локалном компанијом Мајоритас, чији је оснивач Румун Луциан Деспоиу, у чијем власништву се налазе и агенције за дигитални маркетинг еЈобс и Кондимент. Сиблерштајн је посао специјалног саветника Ливиа Драгне, председника СДП-а, поверио Асафу Ајсину. Како је Ајсин саветовао и како је његов клијент радио види се из пресуде Драгни на три годину затвора због злоупотребе службеног положаја. После корупционашких афера у Румунији, у складу с договором с Вучићем, Силберштајн је у Србију послао Ајсина. Иако Српска напредна странка никада није објавила висину хонорара Ајсина, али зна се да је у Румунији добијао 100.000 долара месечно, па може да се закључи да у Србији није смањио цену. Такође, није ни променио начин рада.

Асаф Ајсин је креирао најпрљавије медијске кампање, којима је Вучић компромитовао политичке противнике и све неподобне појединце – интелектуалце, новинаре, судије, политичаре, све који су му сметали. У Ајсиновој продукцији настао је спот против Оливера Ивановића, који је уочи избора на Косову и Метохији, у октобру 2017. године, емитован на Телевизији Пинк. Три месеца касније Ивановић је убијен у сачекуши, са шест метака у леђа. Три године касније на истој телевизији емотивана су два слична спота с позивом на ликвидацију Драгана Ђиласа, председника Странке слободе и правде. Објављивање тих спотова платио је Шуки Шапиро, један од најближих Ајсинових сарадника, који је водио и кампању Едија Раме на изборима у Албанији.

У компромитацији Ђиласа, у интересу Вучића, учествовао је још један израелски специјалиста за медијске саботаже. Тал Ханан је 2021. године осмислио аферу „Маурицијус“, у којој су Вучић, Синиша Мали, неки државни функционери и сви режимски медији оптужили Ђиласа да има тајне банковне рачуне у Маурицијусу и Швајцарској. Афера је пласирана преко Вечерњих новости, а раширена на Пинку. Међународна новинарска мрежа ОЦЦРП, чији део је српска редакција КРИК-а, недавно је открила да је извештај о Ђиласовим лажним рачунима направио Тал Ханан, за кога се тврди да се бави намештањем избора широм света тако што за своје клијенте производи лажне вести, којима дискредитује њихове противнике. Ханан се и раније доводио у везу са продајом фалсификованих докумената о банковним рачунима, као што је доказано на примеру једног бизнисмена из Монголије.

Вучић је услуге Ајсина и његових израелских сарадника користио за агресивне политичке и медијске акције против политичких противника. Осим конкретних негативних кампања, Ајсин је осмислио и начин употребе напредњачких ботова преко платформе Цастле, коју је користило више од 20.000 налога на друштвеним мрежама за нападе на таргетоване противнике и похвале страначких функционера.

Тај и такав Асаф Ајсин недавно је напустио Александра Вучића. Чак ни специјалиста за прљаве политичке и медијске ратове није више могао и хтео да прати Вучићев агресивни темпо. Истог дана, 3. маја, кад се догодио масакр у Основној школи „Владислав Рибникар“, Ајсин је саветовао Вучића да на конференцији за медије каже како преузима одговорност и да позива представнике свих парламентарних странака на разговор, да се заједнички нађе начин за смањење тензија у друштву. Вучић је тај савет искористио само у реченици у којој је нагласио да „сви смо одговорни за ово што се десило“. После масакра у селима код Младеновца и Смедерева, Ајсин је поновио предлог да Вучић у своје име, али и испред СНС-а и државних институција, позове опозицију на разговор. Уместо тога, Вучић је опозиционе лидере назвао хијенама и лешинарима. Супротно Ајсиновим саветима, Вучић је наставио да заоштрава односе у друштву. На крају, кад је најавио организовање контрамитинга, односно контракомеморације, Ајсин је одлучио да напусти Вучића и Србију. Његов посао наставиће Тал Силберштајн, уз подршку Вучићевог домаћег консиљереа Владимира Поповића, званог Беба.

Ајсин је проценио да Вучић нема другог излаза из кризне ситуације, него да призна пораз. Прва два протеста „Србија против насиља“, бројношћу и одлучношћу грађана да истрају у захтевима, уверила су израелског консултанта да се атмосфера неповратно променила, и то на штету његовог клијента. Као начин за контролу штете, Ајсин је предложио Вучићу да се помири с губитком власти у Београду. Серија свакодневних истраживања, која су у главном граду рађена у мају, показала су драматичан пад рејтинга и Вучића и СНС-а. На основу тога, Ајсин је закључио да ће СНС изгубити следеће изборе кад год они били одржани. Зато је, као најамње лоше решење, препоручио да Вучић понуди опозиционим странкама оно на чему оне инсистирају – да раздвоји изборе, да београдски буду одржани ове јесени, а ванредни парламентарни следећег пролећа. Опозиција не би могла да одбије ту понуду, а, кад је прихвати, дошло би до слабљења и, на крају, гашења протеста. По том сценарију, Вучић би остао без власти у Београду, коју ће ионако изгубити, а опозиција би добила што је тражила и чему се надала, а изгубила би замајац, који јој дају грађански протести.

Вучић засад није прихватио тај предлог. Иако је вешт технократа, Вучићева слабашна интелигенција је опет попустила под притиском карактера. Уверен да има историјску мисију, коју ће обележити непрекидном серијом изборних победа, Вучић не може да поднесе ни помисао на пораз. Поред спорног карактера, који га тера да срља и греши, вођа напредњачког картела има и рационалне разлоге за одбијање Ајсиновог предлога. Кад би изгубио Београд, почела би да се распада цела пирамида власти, а тај процес не би могао да заустави, пошто би опозиција разбила медијску цензуру и добила одређене финансијске и логистичке ресурсе, којима је до сада управљао искључиво Вучић. Уз све то, Вучић има још један крупан, тренутно нерешив кадровски проблем – Александра Шапића.

Шапић је решен да мандат градоначелника изгура до краја, до 2026. године. Вучић нема начина да га наговори или принуди да поднесе оставку и омогући расписивање избора, како би били одржани у септембру или октобру. Такође, не сме ни да иницира његову смену у Градској скупштини, јер не би успео напредњачким функционерима и гласачима да објасни разлоге за то. Не сме да призна да је обарање Шапића изазвано потребом да се нагоди са опозицијом, а актуелни градоначелник би управо то наглашавао и изазивао продубљење подела у СНС-у. У крајњем случају, кад би Вучић принудио одборнике из редова коалиционих партнера, пре свега Социјалистичке партије Србије, да гласају за обарање градоначелника, Шапић би напустио СНС и оживео рад свог покрета СПАС. Вучић је Шапићу већ запретио том опцијом пре месец и по дана, кад се у Градској скупштини гласало о раскиду уговора са Кенткартом. Узалуд. Шапић није попустио. Напротив, није се задржао на томе да раскине сарадњу са „турском“ фирмом и тако нанесе финансијску штету и граду, али и Вучићевим тајкунима који се налазе иза те компаније. Шапић је поднео кривичне пријаве против Драгана Ђиласа, Синише Малог и Горана Весића због основне сумње да су Београду нанели материјалну штету од око сто милиона евра пристанком на спорне уговоре са Бус Плусом, односно Кенткартом.

Да не одустаје од прогона Вучићевих најзначајнијих и најиздашнијих сарадника Шапић је доказао пре неколико дана, кад је наредио да се сруши неколико објеката у новобеоградском блоку 70. Иако је и сам осумњичен за нелегалну градњу, Шапић је одлучио да тренира строгоћу и заводи ред тако што ће срушити неколико објеката који се на тој локацији налазе већ три деценије. Уз неколико локала, мењачница и цвећара, срушен је и ресторан „Степин вајат“, чији власник је Милан Дамчевић, звани Гага Пекар.

Дамчевић је један од оснивача Српске напредне странке и предводник листе на изборима у општини Вождовац, где је, 2009. године, та странка извојевала прву победу и долазак на власт. Дамчевић је тада имао роштиљ-киоск „Степин вајат“ и печењару „Гага“. Незадовољан општинском влашћу, коју је вршила Демократска странка, пристао је на сарадњу са напредњацима.

– Смучило ми се све, комплетне проблеме општине Вождовац доживео сам на својој кожи, па сам решио да се кандидујем. Ја запошљавам 50 радника, а све је горе, сваки посао у општини да би завршио мораш да даш неком паре – рекао је Дамчевић тада новинарима дневног листа Данас, којима се, на крају разговора, похвалио како редовно иде у Јајинце, у Вучићев вински подрум.

Гага Пекар је водио иновативну изборну кампању. С намером да „види насмејана лица, да људи забораве на проблеме јер добијају отказе сваки дан и хоће да се пале по киосцима“, за гласаче је организовао бесплатне представе „Курсаџија“, тада успешне хумористичке серије Телевизије Пинк. Вождовчани су тада гласали за СНС, па је и Дамчевић искористио да прошири пословање, отварајући још неколико угоститељских објеката широм Београда.

Као по угледу на „Курсаџије“, Вучић је направио Српску напредну странку. Гага Пекар то сада осећа на својој кожи. Кад је добио обавештење да ће му бити срушен „Степин вајат“ на Новом Београду, тражио је помоћ од Братислава Гашића и Александра Вучића. Гашић му је рекао да му се Шапић не јавља на телефон. Вучић је био још грубљи.

– Не причам са том будалом – рекао је вођа картела, љут на Шапића.

Сарадњом са Шапићем, његовим довођењем у врх СНС-а и постављањем на место градоначелника Београда, Вучић је направио тежак кикс. Потценио је Шапића и омогућио му да напредњачку страначко-криминалну машинерију искористи за остварење личних политичких интереса, а на штету браће Вучић, браће Мали, браће Весић и остале братије окупљене у картелу.

С друге стране, Вучић је преценио способности свог кума Николе Петровића. Још у радикалско време, Вучић је стекао утисак да Петровић има изузетне саветодавне и организаторске капацитете. Па, има их, али само за себе. Вучићу и странци донео је више штете, него користи. Статусом кума, Петровић је привлачио пажњу јавности на себе и Вучића, и то често у врло негативном контексту. О последњем таквом случају, кад је учествовао у саобраћајном удесу, недавно се говорило и у Народној скупштини.

– Тужилаштву и полицији постављам питање шта је са кривичном пријавом са саобраћајну незгоду коју је „меклареном“ изазвао кум Александра Вучића Никола Петровић. Да ли је тачно да су анализе крви и урина после несреће на ВМА показале присуство алкохола и кокаина? Зашто он није провео целу ноћ на задржавању, или је то само резервисано за критичаре режима? Да ли је тачно да ће налаз са ВМА покушати да оспори? Не баш познат по бујној фризури, овај кум Александра Вучића, Никола Петровић, тако што је у Немачку послао на анализу влас косе, а онда је та влас, чудом, утврдила да он није користио наркотике. Само још да вас питам да ли ће можда и анализа „мекларена“ да утврди грешку у кочионом систему, пошто све иде у том правцу? – поставила је посланичко питање Мариника Тепић, шефовица Посланичког клуба Уједињени.

Петровић, засад, није напустио Вучићево окружење, али задржао је аутономну позицију, која му олакшава могућност да збрише чим загусти, чим картел падне с власти. Ни он, као ни Асаф Ајсин не припадају групи дезертера у којој се налазе Зорана Михајловић, Драган Шормаз и Станислава Пак. С другачијим мотивима Вучићев двор су раније напуштали значајнији напредњачки првоборци попут Небојше Стефановића, Славише Кокезе или Саше Мирковића.

Вучић је у последњих шест месеци успео да неколико дезертера врати на своју страну гвоздене завесе, међу напредњачке камиказе. Мирковићу је омогућио уносне послове за продукцију Хyпе, а Стефановићу је обећао место директора Коридора Србије или Србијагаса. Обећање још није испуњено, али Стефановић се нада функцији на којој се 15 година налази Душан Бајатовић, потпредседник СПС-а.

Међу камиказе уписала се и Дијана Хркаловић. После прошлогодишњег посипања пепелом и заклињањем у верност „свом Сунцу“ Вучићу, Хркаловићка је повратила део позајмљеног утицаја на полицију и БИА. Међутим, то није епилог њене политичко-мафијашке одисеје, него тек почетак заплета. А, њен случај се закомпликовао открићем документа Тужилаштва за организовани криминал у коме се наводи да је „челична лејди“ била део ганга који је осумњичен за четири убиства. Иако још није званично оптужена, Тужилаштво је из Француске добило извештај о лицима која су користила „скај“ телефоне за комуникацију између припадника те криминалне групе. Према тим подацима, Хркаловићка је ту апликацију користила скривена иза надимака Арона, Вила, Рина и Ника. Француски органи су, у истом пакету, послали и информације о два човека из МУП-а и БИА који су употребљавали „скај“ под надимцима Едо и Маркус. Управо је Хркаловићка прошле године оптуживала бившег шефа и љубавника Небојшу Стефановића да је користио надимак Едо. Иза надимка Маркус се, по свему судећи, крије бивши начелник државне безбедности Марко Парезановић, који је такође био изложен компромитујућој кампањи режимских медија.

У тешком стању, не само због политичких мука, налази се и Александар Вулин, директор Безбедносно информативне агенције. Откад су се догодили масакри у „Рибникару“ и младеновачким селима, Вулин се није појављивао у јавности. Супротно својој устаљеној пракси, ниједном није одговарао на прозивке лидера опозиционих странака и медија чак ни поводом захтева за његову смену због одговорности за масовне злочине. Није се огласио ни поводом тврдње министра полиције Гашића да је масакр код Младеновца и Смедерева – терористички акт. Иако је Гашић том тврдњом директно прозвао Вулина, односно БИА, у чијој надлежности је борба против тероризма, није било одговора. Вулин се ућутао јер има пречих проблема, које покушава да реши у Москви. Без обзира на исход лечења, Вучић може да искористи његове здравствене проблеме као изговор за смену с места директора БИА, а да то не испадне као попуштање пред ултиматумом грађана који протестују.

Вулинов пад, као прилику за свој узлет види Златибор Лончар. Бивши министар здравља већ је обавестио неколико „својих људи“ из БИА да се припреме за преузимање службе. Међу Лончаревим фаворитима налази се и Зоран Станић, звани ЗИС. Од уласка у службу, па до недавног пензионисања, ЗИС је успешно прелетао на страну сваког новог шефа. Био је услужан Демократској странци, да би, баш уз помоћ Лончара, на време прешао у милост Вучића. Иако као шеф Седме управе, која се бави техником, није имао утицај као оперативци Марко Парезановић и Бојан Димић, ЗИС се истакао приватизовањем свог сектора службе. Како то изгледа у пракси видело се на снимку безбедносних камера које су забележиле поноћни улазак Владимира Ђукановића у зграду Лутрије Србије. У Ђукановићевом друштву се налазио Душко Бобић, кога колеге описују као напредњачког безбедњака и ЗИС-овог ментора. Џип, којим су напредњаци дошли у Лутрију, тобоже да крече кабинет адвоката Ђукановића, службено је возило Седме управе.

Без џипа, али окружен активним и пензионисаним колегама, ЗИС је виђен на протесту „Србија против насиља“. Не зна се по чијем налогу и с каквим задатком је дошао међу демонстранте, али сигурно није с намером да и лично допринесе притиску на диктатора Вучића.

Уз напредњачке функционере, какви су Миленко Јованов, Дарко Глишић, Сандра Божић, Небојша Бакарец, Владимир Орлић и слични, међу Вучићеве камиказе уписао се и Дејан Булатовић, бивши потпредседник Странке слободе и правде. Кад је напустио ССП, Булатовић је задржао посланички мандат и најавио оснивање новог покрета с којим ће наставити опозиционе активности. Није прошло много, а он је надмашио горљиве напредњаке у похвалама Вучићу. Иако је и сам био хапшен због учешћа на опозиционим демонстрацијама, Булатовић је похвалио власт због хапшења и притварања Дејана Петра Златановића, а подржао затворски мини-игроказ Драгана Ј. Вучићевића. На крају, у Скупштини је с поносом кликтао: „Живео председник Републике Србије Александар Вучић“. Таквим поступцима стекао је статус најомраженије личности на Твитеру. Корисници те друштвене мреже жешће псују и вређају њега него Бакареца и Небојшу Крстића.

Поделе у СНС-у биле би само унутарстраначка ствар кад би то била обична политичка организација, а не епицентар зла, које уништава Србију. Без обзира који страначки функционер или сарадник диктатора се одлучи за дезертирање или суицидно остајање на броду који тоне, сви морају да сносе свој део одговорности, почев од Александра Вучића.

Ево зашто Вучић одлаже формирање покрета: Два су разлога, а рејтинг само падаhttps://t.co/jB7px85Y53

— СРБИН инфо (@srbininfo) June 27, 2023

Извор: magazin tabloid

Ознаке: Александар Вучић, Асаф Ајсин, избори, протести против насиља, СНС, Србија